Nemamo drugo vreme do ovo

Koje nas obmanjuje kao dopola puna čaša

Da pijemo moramo do kraja jer ponovo

Naša napuniti se neće. – Iznad našeg raja

.

Za nas izabrane već mač su okačili

Iza izgubljenih sinova naraštaj prognani osta.

Sad već smo stari, a da ni mladi nismo bili

I život nam tek ne-umreti-još posta.

.

Kao dete kad ništa ne sluti

Obresmo se u stoleću opustošenom posle oluje.

Nekad se nadasmo. Sad u nama sve u čudu ćuti.

A pomoći nema kad vapaj se ne čuje.

.

O šumama i poljima u potaji su nam snovi

I o bačenoj nam krhotini sreće…

Nijedno sutra danas vratiti nam neće

I samo dani dati su nam ovi.

.

Maša Kaleko (1907-1975)

Prevod  Jelena Radovanović