Bilo mu je poniženje da radi kao konobar,
a ja sam radila u pilićari za trideset maraka
On nije mogao da zadrži posao
Govorio je da je to zato što
nijedan posao koji mu se nudi
nije u njegovoj struci
Čovjek, rekao je, mora znati ko je
A ja sam čistila piliće u hali bez prozora
Miris rosacte s mojih koljena i laktova
nije imao kuda da izađe
Ponavljao je ‘jos samo koji dan’
Samo dok ne nađe nešto u struci
Jer ako jednom počne raditi kao konobar
zauvijek će ostati konobar pravnik
Dani su se pretvorili u sedmice
sedmice u mjesece
Dvije godine su prošle
Prestao je da se brije
Ja sam prestala da peglam njegove košulje
U našem stanu se više ne govori o poslu
Kad uđem uveče, istuširam se na brzinu
I odem u krevet
Čujem ga kako otvara moju tašnu
Dim cigareta kroz ključaonicu
Provlači se u spavaću sobu
Sve do jastuka na kojem ležim
Kakav si pravnik
ako nemaš ni za svoje cigare
Na pauzama ispred hale
kolegice mi kažu da ga ostavim
Ne mora raditi dva posla
ali bar jedan bože
Tad me najviše stid
I što na posao nosim dvoje kuhanih jaja
da bih mogla izdržati dan
I što do pilićare plačem
I što se bojim da će neko primijetiti
Jer oktobar je
i sva ambrozija je ocvjetala
i nestala
A kao da sam i ja, s njom
radio gornji grad 
