.

pišemo da ne umremo

pišemo jer se plašimo

i jer hoćemo da se ne plašimo

padaju vrbe u vodu

pišemo jer nema šta drugo da se kaže

i jer je laž uhvatila naša kolena

padaju nebačene bombe

pišemo da psujemo

i jer bismo da sanjamo

a smrzavaju se noćne more u kadru

pišemo o gladnima izmišljenim ljubavima

uličnim svetiljkama grobljanskom cveću

malim platama i velikim ratama

cenama sujetama fudbalu muzici i modi

i mali princ nas za ruku vodi

prekraja očaja put

pišemo

mi bismo da makar malo dišemo

a deca nam umiru od osiromašenog uranijuma

iz fazona od droge i neznanja

bez saznanja o korenima dižu ruku na sebe

psuju pljuju i biju se sa sobom ako nemaju s kim drugim

i mrze mrze mrze

pišemo

a deca nam lete kroz prozor

kroz isti onaj durbin kroz koji smo mi u njihovim godinama

bezazleno note bacali na prolaznike i smejali se

domovino

neću ništa da te pitam