U takvim jutrima

često sretnem muškarce

koji mokre pored puta.

.

Svirnem im

da vidim kakve maske

tog jutra nose.

Čisto da znaju da nisu sami.

.

Da neko misli na njih,

na njihove ruke

kojima završavaju

svoj mali ritual.

.

Ruke kojima koji minut,

koji sat kasnije,

razlome čokoladu na poslu

i kockicu dodaju kolegici

koja je na dijeti.

.

Ili kažu:

‘Hajde, izađi pred tablu

da vidim šta znaš,’

pa mučeniku pruže kredu.

.

Ili možda dođu

i izlijevaju beton

i zauvijek se upišu

u nečiji dom.

.

Kakva bi reakcija bila

da ja stanem pored puta tako?

.

Da potpuno relaksirana mokrim

kao da sam u svom vlastitom toaletu?

.

Ustvari, znam.

.

Duševna bolesnica.

Alapača.

Nemajka.

Treba joj odmah otkaz dati.

Kako će ona nekog nešto naučiti?

Izaziva.

Traži zagondžiju.

Zbog takvih smo tu gdje smo.

.

Ubila bih se

u roku godinu dana.