mirišem na blago memljivu sobu

podgrejanu sarmu pokislu piljevinu otpale grane šljive

i maglu što kaplje s kruške i udara u prozorsko staklo

dunju na polici za knjige i vraćanje dugova iz mladosti

greške greh radost i praštanje

mirišem na dim iz šporeta koji se muči

i skoro okupano dete u koritu nasred stola

povremeno zamirišem na kariranu uštirkanu posteljinu

slabu svestlost i jak osećaj samoće u dvoje

i ispovedaonicu pod pokrivačima

druge neke žene i nerazblaženu kuvanu rakiju

krvava kolena od molitava pod nebom

lavež pasa i zvuk zvona za jutrenje

mirišem na obraz uz obraz i šešir na glavi

kad hoću da budem neko drugi jer mi tako lakše

lakše se snalazim u tuđoj nego u svojoj koži

i lakše me nesvestica ostavi na nogama

mirišem na strah od odluke i pad niz lučne stepenice

tako da se uvek dočekam na nogama kao mačka

i limun u cvetanju prste umočene u čaj od nane

isprepletane noge i noge na grudima čoveka probuđenog

iz petogodišnjeg sna

mirišem na priču o karmičkoj vezi

u koju sam napokon upala da uplatim tiket za sreću

a

na sve to i ti mirišeš

i na mene

i na život mirišeš

i kaži mi

ko ovde više sanja dečko

ili smo se tek prihvatili sna na zadatu temu