slikovnost gustav klimz
tu živimo
.
tu živimo
u severnim gradovima-ostrvima
koji ne mere vreme
jedemo kobasice od kita
ujutru ih nosiš
smrznutim rukama
sa male tržnice na obali
ribari imaju slane brade
i duboko utisnute oči
obrasle grubom kožom
nose žute čizme
đonovi su im crveni od riblje krvi
tvoja koža je meka i topla
kad digneš pogled i odapneš ga u daljinu
on zapne za planine i jedra
jutro je i tek je počela noć
taman smo ispratili auroru sa neba
čekam te u sobi u kojoj gori vatra
vuneni prekrivač mi žari telo
obrazi su ti hladni kad sjašeš s bicikla
i kosa ti miriše na dim
pod krevetom smo pomešali knjige
dva puta dnevno na ringli zapišti čajnik
gledam u iste crvene kuće
kroz malene prozore
tiho je
i ljudi su unutra
tvoj neimenovani nemir
ponekad trčkara po sobi
poput ljubimca
ali čim te dotaknem
on se smiri
tela se zapetljaju u ranflu
i zaspiš licem na dole
u mojoj kosi
bez ijedne misli u glavi
mirišeš na spokoj
a ja mirišem na tebe
dok okeani i obale
kitovi i ljudi
tamo izvan nas
vode svoje borbe
radio gornji grad 
