“A što ti, draga, kad smo u nekom društvu, najčešće ćutiš i osmehuješ se svemu?, pita Manitu. Na momenat se…

Ništa se nije promenilo. Niti se ikad išta menja u privlačenju. Kao da predodredjen si za jednu galeriju likova. Iako…

“Bio je nekako stran. Mirisao je ne skup parfem. Borio se junački sa kravatom, dugmićima, rajsfeslusom, iglom na rukavima, pozlaćenom….

“Kad iz tebe pokulja žal za davnim vremenima, onda je to znak da si počeo da se survavaš u starost”,…

“Ko zavidi, dokazuje svoju bezvrednost”, kaže Manitu citirajući, čini mi se, Horacija. “U jedno sam sigurna, ne osvrći se za…

“Dok sam te žarko želeo, nisi mi dolazila u san i mazila me toplim mislima”, rekao je moj Manitu, “i…

Ućutao se nešto. Čitavo popodne ćuti Manitu. Navikla sam da kad je takav ništa ne pitam. Ćutim i ja. Znam,…

“Imao sam jednog prijatelja koji je nekako naglo počeo da gubi vid. A imao je oko sokolovo kad smo bili…

Često se igramo. Igre usamljeničkih detinjstava zajednički su nam imenitelj. Otvaramo prvu knjigu koju dohvatimo sa polica i pročitamo prvu…

“Ovih dana”, kažem Manituu, “nekako mi se čini da su ljudi dosadni, bezlični, jednolični, čak pakosni”. “Znaš, jednom sam, kad…