Piše: Silvija Šesto

Nekad si zamišljam kako bi bilo lijepo da sam ja Piksi, a da je Piksi Tomica. Da uživam kako on uživa, da me svi maze, da mi opraštaju i da se mogu samo igrati i igrati. Da sam ja Piksi onda bih ja jučer davio njega onako kako je on mene.

Dan je počeo normalno. Trebao sam imati školu popodne, ali oko osam se dogodilo nešto baki Dudi i mama je odjurila. Klinac je ostao doma. Ostao sam doma i ja. Prvi put onako za ozbiljno sami.

– Braco! – pitao me je to onim svojim glasom na koji bih se odmah naježio. Onako kao da se to što će me pitati sprema pitati već deset dana. Dobro, mislio sam si, morat ću ga podnositi, a s druge strane neću ići u školu. Ni to nije loše. Malo odmora nikome ne škodi. Makar mi je bilo žao bake Dude. Mama mi je u međuvremenu javila da ostanemo tamo gdje jesmo, da čuvam brata i da je baka istegnula nogu i dobila neku longinetu.

– Braco, daj mi reci!
– Kaj, reci već jednom!
– Jel pegla žensko? – stvarno, nikad ne znaš što će te taj mali pitati. Malo sam razmišljao ova, ovaj, ovo i rekao mu:
– Je, ženska je.
– A jel olovka ženska?
– Je, ženska je.
– A jel… – i onda je kolutao očima po sobi… – A jel banana ženska?
– Je…Mislim, stvarno mi nije jasno zakaj te to zanima…? – pitao sam ga, ali mali si je očito dao zadatak da me totalno izludi, pa je nastavio:
– A jel ženska pernica, gumica, televizija, flaša, slika…?
– Je, je, je, je! – skraćivao sam što je više moguće.
– Isuse, okruženi smo ženskama! – Piksi je klackao nezadovoljno glavom.
– Kak to misliš?
– Kak bi mislil. To si ti rekao.
– Pa to nije isto.
– Kak nije isto?
– To nisu prave ženske! – nisam imao vremena pojasniti mu, a zapravo uopće se nisam mogao domisliti otkud malom uopće takva pitanja.
– Onda si mi lagal.
– Nisam.
– Jesi.
– Nisam! – prilazio mi je dižući ruke…Morao sam se snaći u sekundi…- Budala! – zavikao sam.
– Kaj s tim…I ona je žensko. Znam.
– Joj da…- nemam pojma zašto sam bubnuo to budala, a mogao sam reći stol, tepih, zastor, luster, sve su to bili muškarci. Ipak, i ovo ga je zaustavilo da me ne počupa.
– Dobro. Baš me briga za ženske. – rekao je. – Samo mi još reći ovo.
– Pitaj.
– Jel ima veća budala od tebe? – bio sam izmoren i umoran od pitanja i odgovorio sam mu na svoju žalost, a njegovo veliko veselje:
– Nema Piks, nema…

(Ulomak iz romana ”Bum Tomice 2” Silvije Šesto)