Piše: Tamara Kaliterna
Slikovnost: Lifka – Mimesis
pokretnih slika

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je u sredu da će vlada nastaviti da radi u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) i da neće biti vanrednih izbora. Iz vlade su izbačena sva tri ministra Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađana Dinkića. Srbijom, uz predah od 13 godina ponovo vlada crno-crvena koalicija kao 1990-2000. Sa gotovo istim barjaktarima. SNS se tada zvala Srpska radikalna stranka (SRS) čiji je Vučić bio generalni sekretar, a Ivica Dačić, premijer i predsednik SPS je bio portparol Slobodana Miloševića.

Dinkić je od 2000. u svakakvoj vlasti. Sa dvojicom i heklerima 5. oktobra 2000. godine upao je u Narodnu banku Srbije, pa je izabran za najmlađeg guvernera u istoriji centralne banke. U minuli rad je uknjižio rušenje kabineta Zorana Živkovića i prve vlade Vojislava Koštunice, ali i predsednika sopstvene stranke Miroljuba Labusa. Iskombinovao je URS od stranaka najbolje učenice Vojislava Šešelja, kragujevačkog političkog siledžije, Krajišnika, preduzetnika i jednog od osnivača Demokratske stranke, po receptu „kamen do kamena palača“, odnosno prelazak izbornog cenzusa i ulazak u vlast.

Svilen gajtan je sredinom jula Dinkiću prva poslala Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Mihajlović je bila članica liberalno nastrojene stranke iz koje su nastali URS i savetnica predsednika te stranke. Prišla je SNS-u 2010. godine i postala potpredsednica konzervativne partije desnog centra.

VLADA IZ HLADA: Premijer i Vučić nisu 27. jula povodom prve godišnjice funkcionisanja vlade pozvali Dinkića na glancanje uspeha pred novinarima. Dinkić je bio u Beogradu tog dana, jer ni on ni niko drugi nije predstavljao Srbiju na proslavi Dana antifašističkog ustanka naroda BiH i Hrvatske.

Umesto ocene koliko je urađeno, Dačić i Vučić izložili su ciljeve vlade, prepisane iz priručnika „Kako se dodvoriti biračima“: modernizacija Srbije, zapošljavanje, privlačenje investitora. Pred novinarima su se reprizirali istovremeno nastavci dve domaće serije: „Pozorište u kući“ i „Bolji život“.

Javni dug Srbije je za prošle vlade bio 17,7 milijardi eura, sada je 19 milijardi; prosečna plata je povećana za 78 centi; minimalna zarada manja je za 12 eura od minimalca u Kini, zemlji u kojoj je najjeftinija radna snaga na svetu; broj nezaposlenih je veći za najmanje 60.000 ljudi; hleb je poskupeo 12 odsto, a struja 11 odsto. Jedini pozitivni bilans vlade je klimavi početak normalizacije odnosa a Kosovom i time izazvana neprecizna odluka Evropljana da jednog lepog dana neke decenije počnu pregovori o pristupanju Srbije EU.

Kraću polovinu mandata, od 4. marta, ministri raspravljaju o preziđivanju vlade. Kao srednjovekovni flagelanti, Vučić se prvi samobičevao i to javno, kao znak pokore ili asketizma. Prvi samorekonstruisani je, objašnjavajući zašto podnosi ostavku na mesto ministra odbrane, rekao da ne može da radi 16-17 sati dnevno. Funkcije kojih se dobrovoljno prihvatio su: prvi potpredsednik vlade zadužen za odbranu, bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala, ministar odbrane, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost, šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, predsednik SNS, uzoran muž, nežan otac, zvezdaš, ljubitelj i ljubimac vina, zakucavač uličnih tabli sa imenom Ratka Mladića, kladioničar, neplatiša i ekstraprofiter. Na noćnom ormariću drži učenu knjigu Maksa Vebera (Max Weber) „Protestantska etika i duh kapitalizma“, a ispod jastuka „Politika kao profesija“ istog autora koju je Vučić potvrdio životopisom.

DAČIĆ NA OPREZU: Iako se odrekao zaduženja ministra odbrane ostaje mu zaduženje potpredsednika vlade zaduženog za odbranu. Što izaziva terminološki spor. Vučić je smenio sebe zbog prezauzetosti, bez samokritike. A kada je prihvatao sve te funkcije bio je samo godinu dana mlađi i luđi.

Ogrezao u kumulaciji funkcija, što bi rekli partijski radnici iz doba socijalizma, Vučić je prošle sedmice, na sednici prezidijuma svoje stranke, koju SNS zove Glavni odbor, najavio hapšenja nekih članova Glavnog odbora. Tako se i zbilo. U Nišu su uhapšeni on i ona, a Vučić, zavisnik od funkcija, kao da je preuzeo dužnost ministra policije, šefa ministarstva čiji su resor hapšenja. Ministar policije je Dačić, od ove sedmice Vučićev jedini čovek od poverenja. Nekoliko sati nakon što su se Dačić i Vučić odrekli Dinkića, dva policijska sindikata su zatražila smenu ministra policije, jer „premijer Dačić“ nije imao vremena da se bavi policijom.

Potpredsednik SNS Nebojša Stefanović hvalio je predsednika SNS: “To pokazuje do sada nezapamćenu odgovornost u Srbiji, pre svega Vučića koji je pokazao da je njegova odgovornost prema Srbiji zaista na takvom nivou da je to malo ko učinio u našoj istoriji”.

LISICE U VISOKOM DOMU: Do Dinkića i njegovih žrtvovana su četiri, manje važna ministra od 19 članova vlade – ministri sporta, kulture, poljoprivrede i saobraćaja. SNS se odrekla tri, a SPS jednog ministra, ali će morati prineti na žrtvu još dva – zdravstva i prosvete. SNS je na izborima osvojila 73, a SPS inferiorna 44 mandata.

Zvanično, ministri imaju samo službeni automobil i platu od oko 960 eura. Honorarno, mogu neprimetno da zarade na stavkama „specijalizovane usluge“, „javne nabavke“, „projekti iz inostranstva“ i izradi zakona po porudžbini interesnih grupa. Ministri su ostavke podneli tamo gde Ustav zabranjuje – na stranačkom politbirou i prezidijumu.

Iako bez 16 poslanika URS vladajuća koalicija će raspolagati sa 128 parlamentaraca, samo dva glasa iznad minimalne većine. Sa istom takvom brojčanom teskobom prethodna vlada izdržala je mandat.

Kad je Dinkić u nedelju pristao, iako je tri dana ranije odbio, da raspolovi svoje Ministarstvo finansija i privrede te privredu ustupi SNS kako su zahtevala jača dvojica, bilo je prekasno. Ganjali su se letnji dan do podne da bi premijer zvanično obavestio Dinkića da mora da se odrekne i privrede i finansija. Vučić je šapnuo Dačiću šta da kaže Dinkiću. Vučić je u Skupštini Srbije maja 2007. dva dana mahao prugastom pidžamom sa oznakom „Dinkić 00001″ i poklonio je tadašnjem ministru policije Draganu Jočiću da u njoj „odvede Dinkića u zatvor”. Zatim je izvukao lisice da bi, kako je rekao, Dinkić „čuo zvuk koji mu se sprema”.

Zaokupljen pijačnim kantarom i preraspodelom ministarskog blagostanja, Beograd je zaboravio da je do 23. jula trebalo da imenuje šefa tima za pregovore sa EU. Najkvalifikovanija za to bila je Suzana Grubješić, potpredsednica vlade za evropske integracije, kolateralna šteta čistke nad URS. Kolateralna šteta su uz sve, i oni građani koji su glasali za crveno-crnu koaliciju.

SNS je 28. jula na glavnom beogradskom trgu organizovala pomen Ranku Paniću, koji je umro od povreda nepoznatog ili nepoznatih na protestnom mitingu SRS 29. jula pre pet godina zbog hapšenja haškog zločinca Radovana Karadžića. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i donedavno predsednik SNS je u intervjuu bosanskoj TV u aprilu ove godine rekao: „Klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac“. Karadžić je optužen za zločin u superlativu – genocid u devet opština BiH, uključujući Srebrenicu.

Pomen naprednjaka radikalu organizovan je za glasače koji se dvoume između SRS i SNS pre roka – u nedelju, kada je prognozirano 34, a ne 29. jula kada se predviđalo 42 stepena Celzijusa, pa bi broj posetilaca bio manji. SNS i dalje baštini vrednosti SRS, iako se odrekla SRS 2008. godine, kada su Nikolić i Vučić osnovali SNS.

(Tamara KALITERNA, Monitor, 2. avgust 2013.)