TVRĐAVA LJUBAVI

loša poezija i isprazne govorancije
šampanjac iz plastičnih čaša
i ljudi puni zavisti i mržnje:

još jedna promocija
još jednoga genijalca kojem je
‘zaista drago što sam i ja došao’.

galerija likova je bila na okupu:
ponosna rodbina i naduti recenzent
za kojega nitko nikada nije čuo
i izdavački mogul
koji nas je gledao pogledom:
‘Boudelare je pizda i Whitman je sranje…
POGLEDAJTE ovo! KUPITE ovo!’

žene prelude za moj ukus
i žene prehladne za bilo čiji ukus
i gnjavatori koji su isto
NEKAD DAVNO IZDALI KNJIGU.

gnjavatori koji sada jedva stoje na nogama
pijanci kojima se slina cijedi po rubovima usta
i za sve to su im krive njihove lude i frigidne žene
ali nema veze:
oni i dalje grle sve od reda
oni KUŽE POEZIJU:
‘stari! stari moj – super si,
imaš pljugu, jebiga, daj ono…
pa mi smo ono… kolege… ne…?’

dajem mu cigaretu, a Zajec me pita:
‘hoćemo li i mi postati takvi?’
ne znam, kažem mu, izvjesno je samo
da je budućnost neizvjesna.

on je na to poentirao da sam ja legenda,
a ja sam na to poželio biti mrtav.

na sreću, imao sam kamo otići:
njene ruke su me opet dočekale,
i ja sam se osjećao sigurno i snažno.

dovoljno snažno da kažem:
jebite se kolege moje,
jebite se i laka vam noć…

(Milan Fošner: Tvrđava ljubavi,
Slikovnost: Richard Hamliton)