Piše: Tamara Kaliterna
Fotografija: Zoran Filipović Zoro

Na novinskim stranicama i medijskim blokovima rezervisanim u Srbiji za unutrašnje-političke događaje 4. i 5. avgusta objavljeni su opsežni, proizvoljni i monoetnički bilansi hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ 1995. Tada je Zagreb posle četiri godine vratio kontrolu nad 18,4 teritorije države suverene od juna 1991. a međunarodno priznate od januara 1992.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je ustanovio da ono što je prethodilo „Oluji“ nije bila pobuna Srba u Hrvatskoj, već međunarodni sukob: „Čak i u aprilu 1995, Milošević je imao vodeću ulogu u odabiru ljudi na pozicije Republike Srpske Krajine (RSK) i Srpske Vojske Krajine (SVK), pošto su njegove preporuke, umjesto preporuka premijera RSK-a, bile odobrene od skupštine RSK… Sudsko vijeće je donijelo odluku da je Srbija/SRJ imala kontrolu nad vojskom Krajine. Sudsko vijeće zaključuje da je oružani sukob bio međunarodni. Ako već nije bio međunarodni sukob 1991., onda je postao na temelju činjenice da je armija Krajine djelovala u ime Srbije/SRJ“, okvalifikovao je tužilac u predmetu Ante Gotovina, Ivan Čermak & Mladen Markač.

Prisvajanjem „Oluje“ kao problema Srbije, počela nadmetanja o broju poginulih i izbeglih, nesrećnih Srba, državljana Hrvatske. Licitirali su oni iz svetovne i duhovne vlasti, opozicija i statističari, naučnici i novinari.

„Hrvatska akcija ’Oluja’ 1995. bila je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi“, kaže Aleksandar Vučić, sada prvi potpredsednik Vlade Srbije, a u vreme „Oluje“ generalni sekretar Srpske radikalne stranke, čiji je predsednik u sudu UN optužen za etničko čišćenje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Vojvodini.

„To je najveći ratni zločin počinjen u Evropi posle Drugog svetskog rata“, slaže se sa Vučićem opozicionar Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije.

„Progon Srba iz Republike Srpske Krajine je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata“, slaže se sa opozicionarom Koštunicom i njegovim rivalom u borbi za vlast u Srbiji funkcioner iz komponente druge države – Duško Milunović, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske.

„’Oluja’ se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ“, demantuju „Vesti“ kontinentalne, evropske aršine Vučića, Koštunice i Milunovića.

„U zločinu etničkog čišćenja u akciji ’Oluja’ su na hiljade ubijenih i nekoliko stotina hiljada prognanih“, kaže takođe opozicionar Aleksandar Jugović, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, koji je u prvim godinama ratova u Hrvatskoj i BiH imao paravojnu formaciju Srpska garda. Njen osnivač i i komandant Đorđe Božović Giška poginuo je na početku rata 1991. istočno od Gospića, gde je 8. avgusta 1995. predajom 21. korpusa VSK sa 5.000 vojnika i 25.000 izbeglica u 19.00 sati označen kraj “Oluje”, zatvoren krug rata i nasilja. U martu 2011. su u Beogradu četvorica bivših pripadnika srpskih paravojnih snaga osuđena na po 12 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva na širem području Gospića u predmetu zvanom „Golubnjača“, prema jami u koju su bacali žrtve 1991.

„’Oluja’ se u novijoj istoriji, po oceni stručnjaka, smatra najvećim egzodusom stanovništva“, emitovala je RTS, „javni medijski servis evropske Srbije“.

“Hrvatska je počinila genocid”, dodaje Milan Dinić, funkcioner Naprednog kluba, koji je osnovan 2007. da bi „modernizovao i reformisao državu Srbiju“.

„Hiljade ubijenih i stotine hiljada prognanih su bili žrtve planirane akcije hrvatske vojske ’Oluja’“, saopštila je neodređeno, ali užasavajuće Demokratska stranka (DS).

Državno tužilaštvo Hrvatske je izbrojalo da je tokom i neposredno posle „Oluje“ ubijeno 214 civila. Od toga su 156 žrtve 24 ratna zločina. Ženska mreža Hrvatske podseća da je u „Oluji“ i neposredno nakon nje, ubijeno više od 800 civila, uglavnom staraca i starica.

Monizmu vlasti i opozicije priključili su se novinari. Novinska agencija Tanjug, koja će tek, ako poslanici to prihvate, postati vladin Biro za komunikacije, istog 4. avgusta objavljuje dve verzije jednog događaja: “’Oluja’ je najveći progon Srba u novijoj istoriji, u kojem je više hiljada Srba ubijeno i nestalo. Za zločine počinjene u ’Oluji’ u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao“, a konkretnije se u drugom izveštaju kaže: „U ’Oluji’ je prognano više od 200.000 ljudi, a više od 2.000 je ubijeno ili nestalo“. Ni tri meseca ranije, 7. maja Tanjug je javio da je u „Oluji“ „gotovo 2.000 Srba ubijeno, a više od 230.000 je prognano iz Hrvatske“. Državna agencija daje i političku ocenu agresije SRJ na Hrvatsku: „’Oluja’ je bila konačni akt etničkog čišćenja više od 400.000 Srba u građanskom ratu u Hrvatskoj“.

Nezavisna novinska agencija Beta takođe preuzima podatak koji nije potvrđen: „U akciji ’Oluja’ je iz svojih domova proterano više od 200.000 Srba“.

Hrvatski državni izvori imaju podatak o 90.000 izbeglih Srba, UN o 150.000 ljudi. Hrvatski helsinški odbor takođe saopštava da je oko „150.000 hrvatskih Srba izbjeglo u Srbiju i dio BiH pod kontrolom srpskih snaga“. UNHCR je lane objavio da se oko 132.600 Srba vratilo u Hrvatsku.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas“, a Veritas je rimska boginja istine i majka Vrline, objavljuje da je „u akciji hrvatske vojske ubijeno ili nestalo 1.960 Srba, od čega 1.205 civila. Proterano je 250 hiljada Srba“.

„U ’Oluji’ je preko 1.600 Srba poginulo. Na spisku nestalih je oko 2.000 ljudi“, nadmeće se Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“, koje je, statutarno, „krenulo za istinom“.

Hrvatski helsinški odbor odavno tvrdi da je u „Oluji“ ubijeno 677 civila. „Još se 760 osoba srpske nacionalnosti vodi kao nestali iz tog razdoblja“, objavljeno je.

Veljko Odalović, generalni sekretar vlade Srbije priznaje da „ima više stotina osoba koje su evidentno nestale, a koje nisu prošle kriterijume Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Ali, i ta lica apsolutno na srpskoj listi figuriraju kao nestali“.

Iako je u Starom zavetu (Izlazak, 20,16), zapisano: „Ne svjedoči lažno na susjeda svoga“, vladika SPC Atanasije je na pomenu žrtvama „Oluje“ izbrojao „progon više od 250.000 Srba“ iz Hrvatske.

„Politika“, „Press“, „Novi standard“ i Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske nekritički prenose izveštaj Tanjuga da „za zločine u ’Oluji’ niko nije odgovarao“. Hrvatske vlasti osudile su 2.380 osoba za ubistva, paleže i pljačku nakon „Oluje“. U junu je splitski sud osudio nekadašnjeg hrvatskog vojnika Božu Bačelića na pet godina i deset meseci zatvora zbog ubistva dvoje srpskih staraca i jednog zarobljenog srpskog paravojnika odmah nakon „Oluje“. To je prva, iako nepravosnažna presuda koja zločin „Oluje“ tretira kao ratni zločin.

Nakon parastosa sa koga se odlazi u tišini i pognute glave Vučić je pred crkvom održao spontanu konferenciju za novinare. Kako javlja Tanjug, prvi potpredsednik vlade je govorio o kadrovskim rešenjima u vladi, „nagomilanim problemima“, kritičarima, podršci „našeg naroda“, JAT-u… DS i Srpska napredna stranka (SNS) su tog dana zaratile saopštenjima ko je u Srbiji krivac za odlazak Srba iz Hrvatske, dok se tim hakera iz Srbije okupljenih oko časnog srpsko-hrvatskog imena “Tesla” svetio zbog “Oluje” tako što je srušio 200 hrvatskih sajtova sa izjavama hrvatskih političara o “Oluji.”

Ista hakerska grupa je oborila i sajtove hrvatskih sveučilišta, ostavljajući poruke o ubijanju srpske dece u logorima tokom Drugog svetskog rata.

Ni DS ni SNS u čijem je rodoslovu i Šešeljeva stranka nisu podsetile saopštenjima da je 12. avgusta 1995. beogradska vlast počela da deportuje izbeglice iz Hrvatske sposobne za vojsku, proglašavajući ih ilegalnim imigrantima. Kako je izvestio Human Rights Watch (HRW), oni su predati Vojsci Republike Srpske ili ostacima SVK da se bore i dalje. Policija je, pod izgovorom da ih vodi na lekarski pregled, opkolila dva izbeglička centra u zapadnoj Srbiji i većinu bivših boraca SVK ukrcala u autobuse kojima su odvezeni u Bosnu. U Bijeljinu je dovezeno najmanje 1.000 njih, saznao je HRW. Neke izbeglice su u Srbiji javno ponižavali i tukli jer su napustili RSK, ilustruje HRW. Zbog „povrede ugleda, časti, dostojanstva i pretrpljenog straha“, 708 izbeglica koje su izručene armadama Krajine i Bosne je tužilo Srbiju.

Deportacija onih koji traže azil je protivna međunarodnom humanitarnom pravu, objasnio je UNHCR u pismu jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova i Komesarijatu za izbeglice Srbije 22. avgusta 1995.

„Ono što možeš osvojiti prevarom, ne osvajaj silom“, naučila je realpolitika Srbije od renesansnog Nikole Makijavelija (Niccolò Machiavelli).