Piše: Stefan Simić

Šta god čovek da radi, čime god da se bavi, ne može a da ga bar na trenutak ne zapljusne osećaj da samo gubi vreme, i da bi tamo negde, sa nekim, u nečemu drugom, bio neuporedivo srećniji, uspešniji…

Kako na poslu, u struci, ili van struke, gde bi radio jedno, ono što zaslužuje a ne kao sada da radi nešto sasvim deseto.

Ili da je možda u nekoj drugoj državi, boljoj, zahvalnijoj, sa kojom se stalno upoređuje i preračunava šta bi bilo da je otišao tamo.

Ili, u krajnjem, u ljubavi, kada mu se učini da tamo negde, neko, čeka na njega. Mnogo lepši, vredniji, njemu bliskiji, dok on već godinama samo odrađuje vezu u strahu da promeni bilo šta i ode…

Kroz naše živote, koje živimo, provejava i drugi život koji ne živimo a mogli smo, ili još uvek možemo.

I upravo ta misao o izboru, kao i svest o tome da je moglo drugačije, brže, smelije, nekim drugim stazama, najviše poražava čoveka. U rečenici „Šta bi bilo…“, staju sve sreće i nesreće ovoga sveta.

Šta bi bilo da sam otišao preko? Šta bi bilo da sam oženio Ivanu a ne Jelenu? Šta bi bilo da sam nastavio studije i radio ono za šta sam se školovao? Šta bi bilo da sam umesto mašinstva izabrao režiju, ili novinarsto, jezike, dizajn…

Ili da sam zastao tamo gde sam potrčao? Ili da sam potrčao tamo gde sam zastao?

Sve su to životne raskrsnice gde se čovek opredeljuje, bira, sluti, vaga, otvara neka vrata dok mnoga druga nesvesno zatvara. Neretko i zauvek.

Kako bi bilo dobro da možemo restarovati život, bar jednom, i vratiti trenutke gde smo najviše kvarili, i rutinski odraditi sve one prepreke za koje su nam trebale godine.

Samo bismo se nasmejali tamo gde smo plakali…

Samo bismo prošli pored onih kojima smo uzalud poklanjali najbolje delove sebe…

Samo bismo se pojavili tamo gde nikada nismo stigli, i izostali tamo gde nikada, u stvari, nismo ni trebali da odemo.

Tada bismo naprosto znali…

Znamo, doduše, i sada ali je za neke stvari bojim se već kasno…

* * *

P.S. Prelepo je vreme danas, prolećno sunce, treba iskoristiti ovaj blistavi dan, to je najpametnija stvar koju čovek trenutno može da uradi. A život, obaveze, moranja. O tome ćemo drugi put.