Piše: Maja Milčec

Bukovac, čovječe – koji šok. Da šok, elementarna, civilizacijska, kulturološka nepogoda. Blato, guske I kokoši naspram glazure urbanih vila, mramorom popločenih rinzola. Ne znam tko je luđi – da li ovi koji se ne daju, starosjedioci, ili ovi koji su došli I napravili od Bukovca jedan veliki Interšpar. Stari po običaju puši lulu I sunča se pred kućom, a oko njega mačke. Crna, tigrasta, žuta, bijela…
– I kak je moja Zapruđeđanka?
– Postala urednica i tak..
– Kak ljubaf?
– Dobro. Mislim.
– Sad bum zval Baru nek donese kolača I soka. Baraaaaa! Sim!
– Mama popizdi kad ju stari zove Bara I kad joj naređuje.
– Nisam ti ja aport-cucak!
– Ma ti si moja Zlatica-Barica-Mucica… Pusu bum ti dal.
– A jesu za krepat njih dvoje.
– Furt me nekaj doziva, daj ovo, daj ono, a ja imam tolku brigu s mačkima i cuckima, treba im dati jesti. Ojdi, Bimbo, Maša, Katica!
– Tri nova?
– Katica je guska.
– Aha!
– Neki dan me je vgrizla kad sam joj nosila jesti.
– Mama?! Guska?
– Je, Katica ima zajebanu naraf, znaš milo. Misli da je vođa čopora.
– Daj me nemoj nasmijavati, upiškit ću se.
– Pssst. Si doznala kak se zove onaj visoki crni tip iz Lojenovog prilaza? Samo tiho budi, da stari ne čuje.
– NEBODER.
– Naj me zajebavati.
– Ne znam mama, ne radim za CIA-u. Al mislim da se preziva Mamić.
– Uf…
– Kaj uf?
– Već sam imala jednoga, pssst, Mamić se zval isto. Mate. Divan čovek. A dobar ko kruh…
– Mama?! Kak možeš?!
– Je, milo pa znaš kak je rekla naša stara Žuži?
– Mama, zabrijala si žestoko.
– Znaš kaj, da si i ti malo pametnija, bi i ti imala bar dva-tri muška… Al ne, ti se zaljubiš. Nisi opće na mene…
– Šteta, ha?
– A jedan se zval Srećko, isto oženjen.
– Kaj sad slušam – Žuži ili tebe?
– AAAAAaaaaaaaaa! Kurvo jedna! Boliiii!!!! Vragtejebi glupu! Barbara brže donesi rakije i gazu. Katica prokleta bila…… Gle kak me je za ruku! Vrag me zel, kaj mi je trebala I guska još. Kaj nemam dost živine…Petla sam morala…
– Galileo moj…šteta.
– Je, morala sam. Galileo je vu juhi je završil i u rolu, s krumpirima, reš. Postal je preopasan. Sve je napadal i strašil. I Galinu očerupal kolko je skakal na nju da je sirota ostala gola bez ijednoga pera i krepala je posle. A pajceki, pajceki su dobri, oni sam spiju…
– Mama?! Svinjac imaš?!
– Kak te ni sram tak govoriti o plemenitaškim pajcekima s pedigreom. Dojdi i vidi … Plemenita rasa . Na, gujdica, na ječ kuruze! Jeje, Igor dobar pajcek, miran i pitom i pristojan, znaš. I ne skače opče na Valentinu ko ona dva zločesta vraga…črni Peter i Gorki….
– Kakva su to imena za svinje?!
– Pa, ruska! Znaš da ja volim ruske klasike i balet!
– Isomiki. TKO je ovdje lud?! Pukla si.
– Znaš kaj, bum ja tebe pukla. Hahahaha.
– Idem doma.
– Ne još… Ojdi milo, buš vidla peseke! Nove.