Piše: Eduard Pranger

Četvrtak. Zove mene draga s posla i veli:
– Zlatica, najavila mi se prijateljica s mužem u subotu na ručak, nismo se vidjeli sto godina, a sreli smo se u gradu. Daj skuhaj nekaj fino, plizzz… Njen ti je muž menadžer telekom firme, faca! Daj se potrudi, budeš?
Naravno da budem, odgovorio sam i odmah stavio namakati grah. Najviše volim važne likove koje idu od prijatelja do prijatelja i hvale se svojim mrcinama od auta, vilama na moru, jakuzijima i skijanjem u Garmisch-Partenkirchenu. Onda ti dođu doma i lijepo popuše tvoje cigarete jer su svoje, eto, namjerno ostavili doma u tridesetom pokušaju da prestanu s pušenjem. Nekoliko sati kasnije, kad je ljubav mog života ušla u stan i pogledala što kuham, lice joj se ozarilo:
– Aaa, fino, volim grah i repu. Jesi smislio kaj ćemo za goste?
– Pa to, to je za njih.
– Kaj?! Grah? Ti nisi normalan! Daj, idem odmah u dućan. Kaj da kupim, teletinu il’ janjetinu? Možda komad bifteka, ha? Reci…
– Preksutra za ručak imamo grah i repu, ljubavi!
Zna moja draga da kad se ja zainatim, da onda nema labavo. Samo je frknula nosom i otišla pod tuš, a ja sam nastavio s pripremom buduće gozbe.

SASTOJCI (za 6-8 osoba)

• 1 kg graha (bilo koji samo da nije iz konzerve)
• 500 g ukiseljene repe
• 500 gr dimljenih špic rebrica
• 50 gr pancete
• 2 debrecinke (kobasice)
• 1 glavica luka
• 5 režnjeva češnjaka
• 2 VŽ domaće svinjske masti ili 0,5 dl ulja
• 1 VŽ pirea od rajčice
• 1 VŽ mljevene crvene paprike, slatke
• 1-2 čili papričice (po želji)
• 3-4 lovorova lista
• sol, papar

PRIPREMA

Uz tihu glazbu Jose Jamesa krupnije narezana špic-rebra i sitno narezanu pancetu lagano sam pirjao na sitno sjeckanom luku i češnjaku. Prethodno namočeni nabubrjeli grah kuhao sam posebno baš kao i kiselu repu. Dakle, u dva lonca. Prve dvije vode od graha sam bacio (zbog naknadnih plinova, zna se) i kuhao ga dok ne omekša. Dodao sam kuhanu repu u lonac s grahom, ubacio lovor, prethodno dinstano meso i kobasice narezane krupnije pa sve zalio vodom skoro do vrha lonca. (Ponekad, ubacim i koji krumpir, ovaj puta nisam.) Kad je uzavrelo, dodao sam crvenu papriku i pire od rajčice te kuhao još oko dvadesetak minuta do pola sata. U sve ovo ide ajnpren, no može se zagustiti i gustinom (škrobom), rižinim brašnom, peštom, kuhanim pire krumpirom ili jednostavno s dvije žlice brašna umućenim u vodi. Kad je jelo bilo gotovo ostavio sam ga na balkonu, na hladnom, da odstoji barem jedan dan; onda je najbolje.
A kako je završio ručak s našim hoch-nobel gostima? Pa evo kako; kad smo u subotu sjeli za stol na kojem se već pušio lonac s podgrijanim grahom i repom, moja me ženica sa zebnjom gledala ispod oka, no razloga za to nije bilo. Njena sitna prijateljica toliko je pričala da nije ni primijetila što ručamo, ali je zato njen telekom-menadžer slistio dva puna tanjura. I još me majstor, dok je krkao, pitao za recept. Ja sam znao da će biti tako jer to je bio najdraži specijalitet moje pokojne mame. Kad god bi ga ona spremala, znala je reći: „ Ovo bi i anđeli jeli samo da imaju zube!“