naše vode

ona ima moć da te rodi
razbije kamen i sa srebrom leči
rani te i čisti seče i pamti
zapisuje čuje oseti i vidi

ona ima svoju azbuku koja te čita
i od nje se ne možeš skriti
ako zamisliš želju za spas sebe
od slane ona će slatkom biti

i vino će biti da nežnošću rastera besne
da usmeri i smiri one čije su duše tesne

i muziku ima ona
koja se uvek štima po onome kako si sada
nosi boju zvuka i svo pamćenje
u korenu samo jedne note
od lepote u smisao vodi

pričaj joj dobrotu i dobar ćeš biti
zahvali i ona će celim tobom da te hvali
da ti ništa na ovome svetu ne fali

ako si prema njoj ravnodušan
struliće ti misao u besmisao
ako je zalivaš u sebe smisao slivaš
i počneš da njenim tokovima snivaš

ona u tebi može pobunu protiv tebe da izazove
ako pravilno ne neguješ svoje snove

gde je nema
svo ljudsko zlo u ljude se slije
gde je ima dobrota mnoga s njome otiče
ako nisi znao kako se snaga njena stiče

otac ti je i majka i kćer i sin
ona ti vraća pamćenje sebe otkad si bio

može i da gori i tako progovori
o tračku svetlosti iz kojeg si sazdan i zemlji dan
ona je i krv i suza i tvoje oko

ako joj svoje želje srcem daš
otvoriće ti se
bićeš od sebe izlečen
ako je celim svojim bićem voliš i zamoliš
uz molitvu ćeš od žabokrečine u sebi
učiniti da šiklja život

izvini joj se da ti da da sebi grehe oprostiš
ona je i prvi život i prvi kroz plač smeh
i prva lepota

moju vodu tvoja prepoznaje
i teče kroz nas i ne staje
ne odnoseći nas već donoseći nas nama
u samo nekoliko gutljaja koji u šaku mogu da stanu
a zovu se ljubav

ma gde da si sada čoveče moj
čućeš moje bistre vode poj
i doći ćeš po nevinu mene
jer dugujem ti zahvalnost
ja dugujem ti ljubav