Robi (vozi crni mercedes, ovo valja upamtiti), mi donio gajbu jabuka nekog tragičnog naziva Hirošima, Nagasaki, nije bitno, ali su jako fine. I veli: cimni me popodne, da ti dam da probaš ove “moje”, (razlika u veličini i slatkoći). Reko: javim se. I odem van s Ogijem, lagano pada mrakača, kad u nekom trenutku vidim Robijev mercedes, mahnem mu, nasmiješim se i mimikom mu pokažem “čujemo se”.
On pak, iza stakla, nasmijan, uzdiže ramena, maše mi i mislim da je problijedio – kad sam mu pokazala da se čujemo. Neka žena sjedi kao suvozačica. Robi nekaj maše, i ja se zderem da ima parcijalnu amneziju i da se čujemo po dogovoru. I mislim, kak je svijet poludio. Eto i Robi je otišao.
Kad… prijeđem cestu i vidim Robija s pesom vani.
– Paaaa, ček… Kaj ti sad nisam mahala?
– A? reče on zblesirano
– Pa sad si bio u autu, mahala ti i rekla da se čujemo. Blijedo si me gledao i nekaj gestikulirao.
Robi veli: Ne, ja sam sad izašao s pesom van.
– Pa ček… Kom sam ja onda mahala?
– Otkud znam? – veli on. – Ti si luda.
– Pa vidjela sam mercedes crni, i mislila da si ti i mahnula ti i rekla da se čujemo… Kaj to nisi bio ti?
– Ne – zašuti i prasne u smijeh.
– Kaj se smiješ?
– Tko zna kom si mahala.
– Pa jes da si mi bio malo čudan, ali tvoj auto… Crni mercedes.
– Pa nemam sam ja crni mercedes.
– Pa što ovi u mercedesu nemaju druge boje, neg ih farbaju u crno? Jebla ih crna boja. Bog zna kom sam rekla da se čujemo i vidimo. Još žena sjedi na suvozačkom mjestu, napeta, ozbiljna.
– Moja?
– Ma ne, al kaj ja znam kog ti i kam voziš?
– Mislim da si nevinog uvalila u pakao. Sigurno ga je pitala “tko ti je ta”, otkud je znaš itd.. Uvalila si nevinog u pakao, sto posto! Kak će joj sad objasnit da se čujete kasnije?
– Pa dajte te svoje aute farbajte u drečave boje, a ne ovak – crno – da vas “elegantno” zamjenim i pretvorim vam život u kaos, ni krivima ni dužnima. I ne svojom krivicom.
Moje čudno ponašanje uzrokovano je vašim stereotipno ofarbanim autima, s ciljnikom na vrhu. Da živim na Kubi, nikog ne bi zamijenila. Al tu, crno, bijelo, crveno, bez veze. O jadan čovjek! Žao mi ga. Bog zna kog sam uvalila u nevolju. Eto ti Hirošime, Fiđija, Nagasaki jabuka. Nemre drugačije ni bit! S takvim imenima.