Ali kada zahladni, ne izlazi ti se iz kuće
Zastaneš pored prozora i zagledaš se u grad, ulice, daljinu
A zapravo u sebe
I sve ono što ćeš da radiš narednih meseci
Ili što nisi predhodnih godina a sada je vreme

Razmišljaš o knjigama koje te čekaju, filmovima
I kao da sa zimom dolazi neki sasvim drugi život
Ni nalik onome koji si do skoro živeo

Prisećaš se detinjstva, pucketanja vatre
Sobe, koja ti je tada bila čitav svet
Dvorišta, tragova u snegu i još mnogo čega

Zime su za mnoge teške, depresivne, za mene nisu
Čini mi se da tada najviše uradim
I da tada nekako imam najviše vremena

Zimi kao da vreme mnogo sporije prolazi
A ja kao neko koga najviše boli prolaznost
Posebno uživam u tome

Pišem više nego ikad
Čitam
Razmišljam

Jedne davne zime sam i rođen
Februar
Poslednja godina osamdesetih

Svako ima svoje godišnje doba
Ne mogu da kažem da je moje samo zima
Ali odlično se nosimo…

Volim i zimsku odeću

Zimske šetnje

Volim zvuke zime, manje gužve na ulicama, tišinu

Nekako zimi najviše volim
Najviše se toga probudi u meni
I u meni samom
A i prema drugima, svetu

Ako je neko doba najlepše za ljubav
Onda je to zima
Posebno za one koji su izgradili za sebe
Deo vlastitog idiličnog raja
U kome su na sigurnom
I u kome ih mnogo šta greje

Ako je neko doba savršeno za to
Onda je to zima

I malo šta zna tako dobro da zagreje kao hladnoća
Posebno ako imaš gde
I uz koga da se ušuškaš