O ZLOČESTOJ PEPELJUGI

Poslali su tu neku kočiju po mene, da dođem na prijem najboljih i najpametnijih, najslavnijih i najbogatijih ljudi našega doba i da im čitam stihove, da se malo zabave. Rekoh, hajde ljudi, gibajte, nemam vremena, moram naći šal, kapu, rukavice, bicikl, pobrati “medeke” iz flašice, pa na tržnicu, pa u apoteku, na poštu, do knjižnice, platiti račune, skuhati žgance i gulaš, pomesti sobu, uhvatiti miša, nazvati majstora, inhalirati sinuse, dovršiti predgovor, nazvati mamu i dogovoriti šišanje.Vrijeme mi se stisnulo kao šagrenska koža, sve ga je manje za zajebanciju.

Imate nogomet i diridajke, na kraju krajeva, fala za kočiju, ali kaj će vama poezija uopće?