Sociologa ima i dalje, ali sve manje u javnosti

Zamenili su ih astrolozi, rijaliti zvezde, teoretičari zavera, Ratko je bio jedan od poslednjih, rado gledan i slušan, a da nije govorio gluposti

Ne samo da je imao šta da kaže, nego je i znao kako to da kaže

Napisao je više knjiga nego što ih prosečan čovek pročita za života

Ali ono što je posebno dirljivo, a ostaje iza njega – to je što je mnogima otvorio vrata

A za neke od njih je to bilo i najveće intelektualno i umetničko dostignuće, što im je Ratko Božović bio recezent, preporuka

Ne, nužno, zahvljujući njihovom kvalitetu, nego Ratkovoj širini da ih prihvati i podrži

Ratko kao kriterijum

Ratko kao mera vrednosti

Ratko kao most mnogih nespojivih sudbina koje je on povezao

Nije bio samo čovek prošlog veka, nego i ovog našeg, razumeo ga je, osetio

Nije se povukao, nije zaćutao, ostao je dostojanstven

Opozicija svakom režimu, možda ne nužno politička, ali umna

Privilegija je ostariti kao Ratko Božović

Privilegija je otići kao Ratko Božović

Mnogi nemaju tu sreću, zaćute mnogo ranije, ugase se pre vremena, Ratko Božović je do kraja bio Ratko Božović

I mi koji smo imali tu privilegiju da ga znamo, pa i usput

Znali smo da nijedan susret sa njim nije bio običan susret

Mnogi su se navikli na njega, za neke se i podrazumevao, ali tek njegovim odlaskom videlo se koliko je dao, a dao je mnogo

I pokazao snagu knjige, pisane i izgovorene reči

I snagu društvenih nauka koje polako izumiru

Njegovi nastupi bili su u rangu dobrih predstava

Plenio je na svakom koraku, zaigran i zaljubljen u život

Pravi intelektualni homo ludens, spoj duha mediterana i humanizma, građanske filozofije i profesorskog šarma kakav se retko viđa

A priča se da je bio glavna inspiracija Momi Kaporu za knjigu i film “Una”, sa Šerbedžijom i Sonjom Savić

Njegova pojava, način života, pogledi na svet

I imao ono nešto što kada se pomeša sa širinom obrazovnja i lucidnošću

Daje jednog od najosvešćenijih i najprovokativnijih ljudi na ovim prostorima

U intelektualnom smislu, ne banalnom

Čovek koji je živeo sebe na svakom koraku

Sve je manje takvih ljudi, dolaze instant generacije

Kojima je za mnogo šta svejedno što je bio i predstavlja Ratko Božović

Što je tragedija društva, ne njegova lična

A opet, Ratko je u svakom gradu na ovim prostorima ostavio bar jednog učenika

I zar to nije dovoljno

Veliki si onoliko koliko probudiš onog najdubljeg u ljudima

On je za to bio ekspert

Pa ko ga je razumeo, razumeo ga je

Posebno je voleo pse, pisao o njima

I nema veće radosti nego kada ih sretneš zajedno na ulici

Sve što je radio, radio je za ljude

A opet je možda najsrećniji bio sa psima

Odmarajući se od istih tih ljudi

Koji mu možda tek sada kažu hvala

Kada ga više nema

U kome da nađu novog Ratka?

U nikad većoj nestašici renesansnih umova

I sve većoj najezdi budala

Hvala dragi Ratko, postavili ste visoke kriterijume, ali nećemo vas ni mi koji dolazimo obrukati