Srpskiričarska rečorčica – rečnik detinjih reči i izraza (sakupila i priredila Vesna Smiljanić Rangelov), Službeni glasnik, Beograd – 2024, 296 str.

Ovaj nesvakidašnji i, čini se, neovdašnji Rječnik¹ namijenjen je svim čitaocima koji se još uvijek nisu tranformisali u oguglare² i hladnjačine. Dakle, onima koji nisu oguglali na fenomen redukcije jezika na informativnu funkciju i nisu hladnošpricerasti prema destruktivnoj komponenti tog procesa. Možda će, izloženi talasima vedrine rijeke dječijih (s)kovanica sebi postaviti pitanja. Barem neka. I, vjerujem, nevesela. Naravno, čitalac u tome ne mora otići daleko kao onaj škotski kralj koji je muku mučio pitajući se da li se jezik uči ili nam je urođen. Neka se pomuči koliko može – pa šta bude!

Umalo da zaboravim – zašto neovdašnji? Ovdje jest jednako glob. Zemaljski, da ne bude zabune. Na kojem problem nije samo ona šaka moćnika sa sljepačkim naočarima koja bi mogla da nas sve redom uzemlji (vidi značenje u Izboru iz Rječnika na kraju ovog teksta), već i većina odraslih koja se (ne)svjesno ponaša kao da djeca ne postoje; sa djecom – ni njihov jezik radoznalosti i želje da označe stvari, lica, pojave.

I sve što dalje slijedi nije recenzija, samo je jednostavan zapis slučajnika u kojem je ovaj rječnik razbudio i neka drevna pitanja o korijenima jezika. U stvari, cijeli roj, no ne plašite se – neću ni zucnuti ni o jednom. Tako ni o „smislu“ tviterašenja, fejsbukizacije i iksizacije koji, razbijajući nos logosu, vjerovatno vode jezik ka svođenju na pet vokala. Uz to, ne podrazumijevaju nikakvu glavobolju pred problemima jezika od Platona do Čomskog.

Ali, bolje je da poručim: slobodno preskočite ovo mudričarenje o sluganskom mentalitetu svjetskog mravinjaka i jednostavnim okoskokom takođe informičarenje u tekstu i… Evo vas, dolje-dolje, u izboru riječi i izraza ove knjige djetinjizama.

Dakle, kako vam drago.

Poduhvat Vesne Smiljanić Rangelov³ je trajao trinaest godina. U njemu je učestvovalo 669 djevojčica i dječaka govornika srpskog jezika sa svih meridijana i rezultovao je zbirkom od oko 1500 djetinjih riječi i izraza obrađenih po leksikografskim standardima. Interesovanje Vesne Smiljanić Rangelov, započeto osluškivanjem proizvoda dječije jezičke kovačnice, nastavilo se dugogodišnjim svakopriličnim perenjem antena prema svakom biseru te vrste. Nije bilo svečanosti za djecu u kojim, prisutna, sakupljarka nije uza se imala sveščicu (rečorčicu, str. 191 u Srpskiričarskoj – vidi Izbor na kraju teksta ) i, kako sama veli, plajvajz.

„Baš tamo gde se sve činilo samorazumljivim – na mestu gde smo jezik prestali da primećujemo jer smo toliko navikli na njega – najmlađi govornici smelo objavljuju svežinu drugačije perspektive i bistrijeg pogleda na reči i njihove odnose, istovremeno podsećajući da je jezik i dar koji se bivanjem u svetu osvaja, i dar koji se pesnički detinjom percepcijom u govoru stvara. To čudo pokazuje kako poznati oblici mogu, sasvim logično, da poprime drugačija značenja, poznate praznine zadobiju svoje sasvim odgovarajuće punoće – pokazuje, dakle, kako se čitav jedan svet pred nama neprestano rascvetava, iznova rađa i raste: lutka počinje da radi na bakterije, vatrogascu se pridružuje vatrogasica, uz bubamaru leti bubamar, a sve to dok kiša romantično jabadabaducka. U takvom kontekstu, samo od sebe se nameće pitanje: nisu li dečje reči, zapravo, najslikovitiji dokaz za tvrdnju da su granice našeg jezika granice našeg sveta? Ako je tako, onda je jedno neopozivo sigurno – Srpskiričarska rečorčica pomera granice. I srpskog jezika, i stvaralačke vedrine u njemu“, napisao je Vladimir Vukomanović Rastegorac u svojoj recenziji ove knjige.

U svom zanimljivom i, htjeli to lingvosveznadari priznati ili ne, poučnom predgovoru (vrijedi da ga pročitaju barem prosvjetonosci, koji i na Zapadnom Balkanu ne rade u školi samo za hljebokruh), sakupljarka je napisala: „Pitanje porekla i usvajanja jezika staro je koliko i jezik sam. Najstariji nama dostupan izvor jeste Herodot, koji je živeo u 5. veku pre n. e. i koji je u svojoj Istoriji pisao o ozbiljnom pokušaju preduzetom sto godina ranije da se otkrije poreklo jezika. Ko ako ne on – najmoćniji čovek onoga vremena, egipatski faraon Psamtik I verovao je da ima toliku moć da dopre do ovog otkrića. A kako da sprovede lingvistički eksperiment bez današnjih tehnologija? Kako zna i ume. I tako on dvoje dečice zatvori u pećinu i izda naredbu da ih paze ali bez jedne jedine reči. Kad su minule godinice dve, jedan od čuvara začuo je kako jedno detence izgovori reč sličnu frigijskom „bekos“ što značaše hleb. Na tu vest, faraonu je došlo da se i sam zatvori u onu pećinu i da iz nje više ne promalja nosa. Toliko mu je bilo teško što je ispalo da nije egipatski najstariji jezik a time ni Egipćani narod, nego frigijski i Frigijci. Njih danas nema, ali su i nama na Balkanu, odakle su poticali, iz onog njihovog pekosa ostavili pekare i pečenje. Etimolozi su dokazali da je u pitanju isti koren reči. Ovi nehumani pokušaji svedoče o tome kako nas je pitanje porekla jezika kopkalo odvajkada. Ko zna koliko je za sve to vreme sprovedeno sličnih pokušaja, ali iz ovih ili onih razloga svedočanstva o njima nisu došla do nas. Da li su i ranije roditelji beležili reči svojih potomaka to ne znamo, ali znamo da je nemački naučnik D. Tideman iste godine kad se rodio naš Vuk (1787) objavio zaključke o razvoju jezika svog sina. Od njega vide i drugi pa u 19. veku roditelji udare da sakupljaju reči svoje dece. Stotinak godina kasnije Čarls Darvin objavi zabeleške iz govora svoga sina…(…) A De Sosir je još u 19. veku zastupao dečja lingvistička prava. Od silna posla oko uspostavljanja nove naučne discipline – lingvistike – nije se posebno zanimao za detinji govor, ali je primetio da deca u govoru svaki dan prave neke ‘kombinacije bez sutrašnjice’ koje jezik verovatno neće prihvatiti ali da nisu ni nepravilne ni pogrešne i da bi se mogle objasniti na isti način kao i one koje je jezik prihvatio. Deca to čine zato što nisu potčinjena pravilnoj upotrebi. Drugim rečima, deca su jezički slobodna bića…”

Vjerovatno je vrijeme za kraj ovog mudropametnikovanja. Ako vam čitanje ove knjige obogaćene crtežarenjem, naravno dječjim, donese makar sitnu pregršt radosti, te da barem poneko od roditelja, djedova i, da ne zaboravimo, baka, u poglavlju na kraju knjige, zabilježi barem poneku jezičku svježestopostonovotarariju, biću zadovoljan što sam kažiprstovao put Rječnika.

Neka mi ne zamjere ni sakupljarka, ni izdavačarnik: iza primjera u izboru (po azbučnom redu) iz Rječnika nisam napisao imena djece kao što stoji u knjizi. Uzeo sam sebi pravo na slobodobicu da ne ukažem samo na neka imena jer ima ih… Na stotine!

Na kraju – pazimo da, ako zatreba, u pravi čas ugasimo noć nilskoj konjici. Bolje – kraj duboke rijeke Nil, nego u nekom zoo.

………………………………………………………………………………………………………..

REČI

aviondžija – m. Avijatičar. Kada se u Malom Princu na kraju princ rastao od aviondžije, taj aviondžija je umro.

bankrotir – m. bankarski službenik. Đole, hoćeš da se igramo da smo mi kao bankrotiri, da radimo u banci?

bebarnik – m. porodilište. Prolazimo pored zgrade gde se rodio moj drug, mislim da se to zove bebarnik.

bližica – ž. prečica. Mama zna bližicu do vrtića, ali tim putićem ne možemo kolima.

vatron – m. šporet na drva. Stavimo drva u vatron i zapalimo vatru.

višeljuban – m. koji se često ljubi s različitim licima. Onda moraš mnogo da se ljubiš, često sa različitima, prosto rečeno višeljuban si (o težini glumačkog zanata).

golijat – pr. go (do pasa) Tata, što si golijat? – jer je tata bio bez majice.

drškalica – ž. uzde. Zašto Deda Mraz nema drškalicu? Kako irvasi vuku njegove sanke? Grtac – m. Grk (v. Grc) A ako bi’ ja bio Grtac, gde bi’ živeo, ovde ili u Grčku?

evaluja – ž. oluja. Jaoj biće evaluja! *Reč je najverovatnije nastala sažimanjem roditeljske prognoze i vremenske najave: „Evo oluje!“ i bila je u porodičnoj upotrebi duže vreme.

žednalica – ž. koji je stalno žedan. Ja sam žednalica jer stalno pijem vodu.

zapesmiti – svr. napuniti glavu pesmom. Mama, toliko sam slušao ovu pesmu da će mi se od nje zapesmiti.

zgromodžditi – svr. biti prekriven crnim oblacima i sa munjama koje postaju sve češće tik pred početak jake grmljavine i velike kiše – Ala je se zgromodždilo! *Dete nikada ranije nije čulo za danas poetsku reč dažd i koren –džd– praslovenskog porekla, niti rusko dožd‘ – nap. zab..

izdendondorandisati – svr. isprskati dezodoransom preko svake mere – Tata, ti si ovo sinoć bio izdendondorandisao, osećalo se kod mene u sobi. * Tata je prskao postavu gepeka jer se i posle pranja osećao zadah prolivene tečnosti – nap. zab..

jedvačekaloš – m. koji nešto iščekuje, koji jedva čeka nešto. Jedvačekaloš sam, samo nešto jedva čekam.

klovanica – ž. žena–klovn. Sada ću da ti nacrtam klovna i klovanicu.

kostolog – m. ortoped, doktor za kosti. Doktor za kosti je kostolog.

Krvokrad – m. ime za vampira – Baš si lepo nacrtao tog vampira. Kako će se zvati? – Zvaće se Krvokrad.

lepeziti se – nesvr. hladiti se lepezom. Ja se lepezim jer mi je vrućina. ( loptokrpač – m. onaj ko krpi fudbalske lopte – Kako bi se zvao čovek koji može da zašije pocepanu loptu? – Loptokrpač – odgovor na šaljivo majčino pitanje u razgovoru o neobičnim i nestalim zanimanjima. ljubomorovati – nesvr. biti ljubomoran, pokazivati ljubomoru. Mene kada Đorđe vidi, on će samo ljubomorovati što sam se ja vozio džipom kroz šumu.

mlazovati – svr. sprati pod mlazom vode – Sudove prvo moraš sunđerom ili samo pod mlaz vode pa onda u mašinu. – Pa mlazovao sam, nije htelo da se skine.

musakast – pr. koji je s tragovima od musake. Daj mi drugu viljušku, molim te, ova mi je musakasta.

nagrudovan – pr. nabildovan, razvijen. Kako je ovaj čovek nagrudovan.

nepomagačljiv – pr. koji nije sklon da pomaže drugima. Moram da ti kažem da si vrlo nepomagačljiv – bratu koji se izvlači od pospremanja.

odnevaljaliti se – svr. prestati biti nevaljao. Meni mama kaže da sam nevaljao, a ja ne znam kako da se odnevaljalim.

obraduševiti se – svr. obradovati se i oduševiti se, biti srećan – Mama, dođi da ti nešto pokažem, obraduševićeš se. – Šta to znači, Veljko? – Pa, bićeš srećna!

pićovnik – m. karta pića. Ako se ponuda jela u restoranu zove jelovnik, da li se onda ponuda pića zove pićovnik?

plaćarke – ž. mn. trgovkinje u trenutku kada vraćaju kusur. Tata, pozdravi plaćarke. *Po detetovom shvatanju, vraćajući kusur, one plaćaju kupcu – nap. zab;

podgrumant – m. onaj ko mnogo podriguje. To je strašno koliki si ti podgrumant.

popravnik – m. majstor . Moj djed je popravnik i on će to sve lijepo popraviti.

rajsfešlusirati – svr. zakopčati rajsferšlus. Mama, rajsfešlusiraj me.

rečorčica – ž. sveščica u koju se upisuju reči. Daj onu tvoju rečorčicu da zapišem novu reč. rođendariti – nesvr. slaviti rođendan – Mama, šta ti sad radiš? – Ona rođendari.

skidaća – ž. odeća koja se skida. Kada je oblačimo – onda je odeća, kada je skidamo – onda je skidaća.

snegastično – pril. pokriveno snegom. Napolju je snegastično! – videvši da je pao prvi sneg. spoljnice – ž. mn. papuče za napolje. Mama mi je kupila papuče spoljnice i unutrašnjice. srpskiričar – m. onaj ko dobro zna srpski jezik, stručnjak za srpski jezik. Srpskiričari kao ti uvek dvaput objašnjavaju.

subotnica – ž. vikendica. Tata, jel’ su ovo kuće ili subotnice?

tortač – m. poslastičar. Tata, hajde vodi me kod tortača.

trikosutra – pril. za tri dana.

ćebekuzi – stanje/doživljaj kad se zaroniš u ćebe.

uzemljenje – s. sahrana. Išli smo na uzemljenje.

ukosnoća – ž. pisanje ukoso. Imam još samo malo mesta zbog ove moje ukosnoće.

usanjati se – svr. usnuti, zaspati. Neću u krevet, usanjaću se.

fakultetirati – svr. završiti fakultet. Mama, da li je tata fakultetirao kao ti?

frizurka – ž. frizerka, žena koja pravi frizuru. Pitaću frizurku gde da kupim sprej za kosu. hemičovati – nesvr. izvoditi hemijske eksperimente. – Jedva čekam da dobijem hemiju. – Što? – Da hemičujem i hemičarim.

hladač – m. osoba koja hladi jelo. Mama, ti ovde kao da si neki hladač.

crkvan – m. sveštenik, pop. Mama, hoće li za slavu kod nas opet doći crkvan?

čistanski – pr. koji je namenjen, određen za čišćenje. Danas nam je čistanski dan, je li tako? – prilikom školske akcije čišćenja dvorišta.

džudastista – m. džudista. On [Petar] je džudastista.

šetak – m. povodac za psa (v. zavez) Mama, stavi šetak na Binga.

šišar – m. frizer . – Čika zida kuću – on je zidar. Čika leči dete – on je lekar. Čika peče hleb – on je pekar. Čika šiša tetu – on je šišar.

IZRAZI

glupirati nekoga – zezati nekoga. Neću pričam s kumom, on me stalno glupira.

gužva guzu – žulja. Jao, mama, gužva guzu, gužva guzu! – žaleći se na to što je žuljaju gaćice.

dlanovi od nogu – stopala. Bole me dlanovi od nogu – posle šetnje.

zvučna buka – galama. Meni je zvučna buka od vesti.

kupati vatru – gasiti požar. Vatrogasac je čika koji kupa vatru.

nebježeća mačka – mačka koja ne beži. Mama, ovo je jedna nebježeća mačka!

nilska konjica – ž. ženka nilskog konja. To je nilska konjica.

progutati disanje – štucati. Tetka, daj mi vodice, opet sam progutala disanje.

sviranska kuća – prodavnica muzičkih instrumenata. Je li ovo ona sviranska kuća gde je Simeon hteo klavir?

sto za mrve – trpezarijski sto. – Mina, gde si? – Evo me ispod stola za mrve.

ugasiti noć – upaliti svetlo. Mama, ugasi noć – kada je u sobi mrak i želi da se upali svetlo.