Dok je čovek mlad, ili relativno mlad
I ima neke šanse, otvaraju mu se neka vrata

Posle, kada ostari, još ako nema nikoga
Ko god da je bio
Šta god da je uradio

Otpisan je

Više se društvu isplati ako ga nema

Nego da im zauzima krevet u nekoj bolnici
Ili da se bave njime

Pratim poslednjih godina “propadanje” Predraga Raosa

Pre dan – dva je izašao njegov intrevju
Gde priča kako postupaju prema njemu u bolnici

Čovek koji je preveo preko 300 knjiga sa više stranih jezika
Napisao najmanje pedeset
Snimio na stotine i stotine emisija
Jedan od poslednjih renesansnih umova
Po obrazovanju hemičar, itd…

I sada vodi bitku u nekakvoj bolnici
Gde ga svode na idiota
I gledaju kako što pre da ga se reše

Setih se mog dede
Kako su ga par puta ponizili
Kada je bio bez nogu i ležao tamo

Ni ne znajući kakav je to čovek bio

Ono što treba čoveku u godinama
To je pažnja, ljubaznost, poštovanje
A ne bezosećajno iživljavanje nad njim

Priča Roas i plače

Glasom poniženog čoveka

Priča kako je pokušao da obavesti medije
Ali niko ništa ne prenosi

Priča koje je sve novine zvao
Niko ni reč da kaže o tome

Kao kakva zavera ćutanja protiv njega

A dok je bio u punoj snazi

Nije bilo dana
Da se ne pojavi neka njegova izjava, ili komentar

I samo te zbrišu i otpišu

Kada su ti najviše potrebni

Kada je u pitanju ne samo dostojanstvo
Nego i život

Slušam ga

Kako govori poniženim glasom

Glasom čoveka kome je potrebna pomoć
Lepa reč

Ništa više

Nema je

Otpisan si

Još ako nemaš nikog svog
Ko će da se bori za tebe

Crkni

Ko god bio

Šta god bio

Tvoje je prošlo

A neke nove klince ni ne zanimaš
Za njih si samo još jedan džangrizavi starac
Prema kome nemaju nikakvu emociju

Empatija – nula

Solidarnost – nula

Saosećanje – nula