Uz odlazak Predraga Freda Matič

Rano je to, Frede. Bilo bi prerano i za lošijeg čovjeka, pa i za političare vrlo upitnih kapaciteta. Za tebe je specijalno rano jer smo u deficitu upravo takve radne i ljudske snage, nije da u redu stoje trojica koji će ulogu, sve uloge koje si imao u ovom društvu, bez problema preuzeti. Rano je Frede i, jebiga, napravio si nam kolektivno priličnu štetu. Nisi je proizveo namjerno, ali da si malo bolje razmislio shvatio bi da ne možeš samo tako, da je potpuno pogrešan tajming. Da se ne radi samo o tebi, ostao si ljudima dužan na sve strane. Toliko si puta vježbao umiranje da si ga mogao postići kad god poželiš. Ne mislim da si ga poželio, ali pitam se koliko je u tebi još preostalo straha koji bi te natjerao da se boriš, nakon što si svoje najbolje strahove odavno potrošio, da se postaviš dovoljno energično, da kažeš ne mogu ovako, idiotski je, sve mi je ostalo nedovršeno, kud da idem tako rano?