nisam to oduvek znala

ali odavno znam

da treba voleti samo manijake i ludake

samo one koji su spremni da skoče u vatru

da rizikuju život i ispadnu budale

da slede svoj njuh i reaguju na instinkt

one što stvari teraju do ekstrema

što prate svoje srce i što će možda iznenada da te ostave

ili će pokušati da se ubiju

ako ti ostaviš njih

takve ljude treba voleti

jer su sa njima trenuci puni, ljubav je sočna, delirična i opipljiva

ljubav je živa

nema nagađanja, pogrešnih ni pravih zaključaka

nema praznih inboksa i praznih očekivanja

nema odugovlačenja i praznog hoda

nema sigurnosti i ostalih budalaština

ljubav se ne zasniva na pretpostavkama i premisama

nego na iskri koju razum ne deli od požara

tako vole samo ludaci

duša prianja poput lepka i nema nikakvu strukturu i plan

nema taktike i nema straha

nema konteksta ni opravdanja

destilirana privlačnost

glava kroz zid

i beskonačna sadašnjost bez planova

to je ideal ljubavi

to je ideal spajanja

sve ostalo su društvene igre

i dosadno oprezno opipavanje izdaleka

ludaci vas odmah opipaju stvarno

pre nego što ste se i upoznali

i ništa ne obećavaju

i vi im ništa ne tražite

jer ste i vi ludi

zenice vam se zakače prvog trenutka

između očiju osetite kablove

i samo se približite bez ikakvih drugih primisli

jednostavno je, to je ljubav

ludaci su sigurni u ljubav, ne traže dokaze i potvrde

i slepo veruju svojim očima