Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju,

poći ću do drugog mora.

Naći će se drugi grad bolji od ovog.

Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;

i srce mi je – kao leš – pokopano.

Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.

Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,

crne ruševine svog života spazim, ovde,

gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći,

nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati

istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:

u istim ćeš kućama osedeti.

Uvek ćeš u ovaj grad stizati.

Da nekud drugde odeš

– ne nadaj se –

nema za tebe broda, nema puta.

Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu,

straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.

.

Priredio Marko Todorović

Prevela: Ksenija Maricki Gađanski

Fotografija: Henri Cartier-Bresson