Kada stignem u neki grad, ne tražim Costa Coffee i McDonald’s, već odem tamo gde se stvarala istorija. Ovo što sledi sam iskusio na Freudovom prozoru, u njegovoj ordinaciji i kući u Beču.

Zamislite da stojite na mestu gde je Freud svakodnevno posmatrao svoj vrt.

Prozor koji je promenio svet.

Pogled koji je promenio svet.

Toliko običan, a toliko veličanstven.

Tu je proveo gotovo pola veka, od 1891. do 1938. godine. Živeo je na jednom spratu, dok je na drugom bio njegov kabinet gde je lečio. Dole je dvorište gde su ljudi čekali na prijem…

Očuvan je Freudov nameštaj – fotelja, sto, tepih iz tog vremena. Na trenutak sam seo na Freudov kauč, nadajući se da će mi doneti neki uvid.

Kauč star, prastar, takav kakav se više ne koristi.

Na tom kauču su sedeli Lu Salome, Štefan Cvajg, Gustav Maler, Maria Bonaparte, Karl Gustav Jung, Romain Rolland, Thomas Mann…

Naizgled običan komad nameštaja, a toliko velikana je provelo sate na njemu.

Kada poznajete nečije delo, a nalazite se u prostoru gde je ta osoba živela, imate osećaj da će se svakog trenutka pojaviti.

Razmišljao sam šta bih ga pitao, ili bi se uloge zamenile, i on bi se meni otvorio.

U toj kući, sada muzeju, osim Freuda, živeli su supruga Marta, njegovi sinovi i kćerke, kao i Ana Freud, njegova naslednica.

Kuća i dalje odiše životom, sa večerima posvećenim Freudu i predavanjima. Sve je u duhu psihoanalize, iako autora više nema, vidi se kako se delo razvija kroz njegove naslednike: Froma, Karen Horney, Adlera, Melanija Klein, Žaka Lacana, Wilhelma Reicha…

Freud je pokrenuo, a drugi su nastavili tamo gde je stao.

Kuća je pretvorena u muzej, koji predstavlja spoj umetničkog i naučnog centra.

Jedna moja koleginica je tamo provodila sate i sate dok je studirala psihologiju, to je bilo njeno životno okruženje. Frojd je bio jedna od najvažnijih stanica.

Dole postoji kafić “Frojd”, gde sam seo da popijem nešto i zatvorio oči, videvši ceo jedan vek u tom prostoru. Proveo sam neko vreme u dvorištu, nalik na vrt, dok su mi prolazile misli o problemima s kojima su se ljudi suočavali.

Zapitao šta bi Frojd učinio sa mnom, kako bi me usmerio, ili bismo jednostavno prošli jedan pored drugog.

Pored mene je na klupi sela lepa devojka. Austrijanka. Pogledali smo se, rekao sam “Frojd” i klimnuo glavom. Nasmejala se. Možda smo u istom trenutku pomislili na isto. Centralna tema kod Frojda je seks. Nisam razumeo jezik kojim je devojka govorila, ali smo razumeli jedno drugo kada smo zaćutali. Naša tela su govorila umesto nas, naši osećaji, naše želje.

Puno žena je u tom trenutku prolazilo kroz Frojdov muzej. Sve je bilo neka vrsta tajne i večne potrage za odgovorima. Šta nešto jeste, a šta stvarno znači.

Na jednom ogledalu je pisalo “Ko si ti?” Da li me je to pitao Frojd, ili sam sebe?

Počele su da se javljaju slobodne asocijacije, kao na terapiji.

Šetajući kroz Freudovu kuću, osećao sam se kao u lavirintu, gde nisam bio siguran da li sam nešto prvi put video, ili sam već bio tu. Bilo je mnogo vrata, mnogo novih detalja, a istih.

Zapitao sam se gde je izlaz, i da li ga uopšte ima? Strah, neverica, zebnja, a onda opet svetlost dana.

Vratio sam se u kafić gde je sada sedela devojka s klupe i ponovo mi se javio smisao.

Koliko uvida i nesvesnog koje nas vodi.

Frojd je sve to znao, zato je s lakoćom rušio mitove i tabue.

Radila je kao kustos jedna izuzetno lepa starija žena. Razgovarali smo na mom ne baš najboljem engleskom, bila je izuzetno ljubazna.

Odmah sam se setio Edipovog i Elektrinog kompleksa, o kojima je pričao, kao o privlačnosti prema starijima. Edip, u slučaju mlađeg muškarca, Elektra, u slučaju mlađe žene, prema starijem muškarcu.

Frojd je bio svuda, u toj kući, iako fizički nije bio prisutan. Šta god da mi se događalo, bilo je putovanje kroz njegov svet.

Na jednom delu je pisalo “Ti si ono što sanjaš”, aludirajući na njegovo “Tumačenje snova”, što me je podstaklo da počnem da zapisujem i analiziram svoje snove, dolazeći do neverovatnih zaključaka. Dugo nisam uzimao snove ozbiljno, to je bio neki oblik odbrambenog mehanizma, potiskivanje onoga što stvarno želiš, a to je da dublje upoznaš sebe.

Rastao sam sa Freudom, a Freud je nastavio da živi u meni.

Često se zapitam šta bi rekao čika Freud o nečemu ili nekome. Verujte mi, rekao bi mnogo toga.

Da, da, i o vama.

Svi pre ili kasnije odlaze, ili prolaze, vaše nesvesno vas uvek čeka.

Freuda mi.