Predmeti su granice svijeta.

Golemo skladište u mentalnoj kutiji.

Šiljci u očima što probadaju pogled.

Ujutro budi me kiša.

Glas stvarnosti, zaključan na padinu slike,

istražuje tajnovitost predmetnih povezanosti.

Ništa ne znaš o nama, govore predmeti,

osim da smo neodvojivi od tebe.

Postojimo dok ti jesi.

Već sam spremila u putnu torbu

sve vaše obrise, svoje iskrivljene misli.

Natrpan kontejner bacam niz provaliju.

Pastom mraka, pastom zaborava

čistim pamćenje.

Kad bih i mogla krenuti iz početka

kamo/kako bih

krenula ovako bespredmetna/bespotrebna.