Gledam oblake lelujaju nebom.

Pijan li sam?

A ne znam

kad sam zadnji put popio piće

I razmišljam, o umrlom ocu,

svom životu,

i pitam se; što bi on sad reko,

dok mi konobarica donosi

crveno vino

i prve kapi kiše kiše…

I čujem, netko doziva moje ime…

Odzvanjaju potpetice

na asfaltu tvrdom…

Lupaju kamioni, kantama za smeće.

bučno i nasrtljivo…

Vidim tebe, smiješ se, arogantno i okrutno.

Bože, svatko je ostavio otisak

u ovoj ludoj glavi!!!

Čak i nebo ko pastila probija

umašćeni um.

A pije mi se , baš mi se pije da sve zaboravim,

i pijan opsujem sve žene, sva sjećanja,

ne crveneći se,

i nestanem kao slika od akvarela na ovoj kiši.