Poštovani Radoje,

Pišem ti jer hoću da puknem od muke. Ti dobro znaš kako je, kad boli, kad vidiš a ne možeš ništa drugo da uradiš, nego da koju reč staviš na papir. Pišem ovo pismo i sve strepim hoće li stići na tvoju adresu, na onaj drugi svet, a za ovaj znam da je nemoguće. Plašim se Radoje da te ponovo ne progone i kažnjavaju kao ovde, jer ti isti su došli na taj svet, pa su i njega ogadili i promenili. Nadam se, Bogu hvala, da nije tako.
Plašim se Radoje da mi se pamet ne pomuti, pa da napravim neku glupost, i zato uzimam olovku da bar nešto stavim na papir i odagnam nevolju i brigu.I odmah da ti kažem, tebe sam izabrao, jer si mi nekako blizak, a i poznaješ koliko toliko mentalitet naroda ovde na Jugu, gde i ja živim i stradam.
Jad i beda, Radoje. Svuda i u svakom pogledu. Načisto smo posrnuli. Tvoja Stradija je sada i Stradanija i Usranija , nego kada si je ti beležio. Teška nesreća moj Radoje. Odozgo do dole , i nazad. Od škole do Domova zdravlja, pa do Sudova. Sve pokvarenjak do pokvarenjaka, bitanga do bitange, i lopov do lopova, neznalica do neznalice. Sve se to u novac preobratilo , pa ne zna ni za oca , ni za Boga. Nadam se da ćeš razumeti ovaj moj jezik, Radoje, jer to je skoro onaj isti kojim si se i ti služio , a uskoro ga na nesreću neće ni biti, kako ga čuvamo i govorimo.
Mnogo se toga promenilo. Škole i fakulteti više nisu kao što su bili. Diplome se više ne stiču, nego se kupuju. Mladi se ne zapošljavaju putem Konkursa, nego stranački . Srpski jezik više, moj Radoje neće imati svoje mesto u srpskim školama. Za sada smanjuju fon časova, za nekoliko godina će ga ukinuti kao predmet. Može im se . Dalo im se. Ne znaju, oprosti im Bože!
Ljudi crkavaju, ne umiru, po Domovima zdravlja i Bolnicama. Lekari imaju svoj cenovnik za lečenje pacijenata. Plata im dođe kao honorar. Jaja i slanina nisu više sredstvo za podmićivanje. Sada traže evre, dolare, zlatne nakite i dijamante. Rakije i kafa im dođu kao svakodnevnica, kao kad se ode u goste, pa se ne ide praznih ruku. A narod, ckava. Crkava i trpi, moj Radoje!
Tek da možeš da vidiš kako je po Sudovima. Sudi se poštenima i naivnima.lopovi su na slobodi.Sudije i advokati rade u dogovoru na štetu parničara. Uzimaju novac od jednih i drugih, i dele.Nameštaju procese, falsifikuju dokumenta… Nikad dosta, i nikad kraja. Kome da se žališ.“Ocu što je spavao sa tvojom majkom“, kako bi rekao naš narod.
Nego, da te ja više ne gnjavim, jer si o svemu ovome već pisao, i to veoma lepo i interesantno.

Neka ti je laka zemlja i slobodan duh!

P.S. „Nekada se za dobru priču išlo u zatvor, danas se dobijaju nagrade“. Postoji književna nagrada koja nosi tvoje ime. Dodeljuje se svake godine. Dobili su je mnogi do sada, ali čisto sumnjam da te je iko obavestio o tome. Pisati danas nije opasno , mogu ti reći. Vlast se malo naljuti, kad je spominješ, neki prokomentarišu tvoje pisanje, stil… al ostaneš živ, i što je najbitnije ne ideš u zatvor. bar za sada. Koga pre da zatvaraju, nas koji beljezgamo, ili sebe same!?

Tvoj poštovalac iz palanke!