Maloprije sam je masirao. Dva puta dnevno to radim, leđa propatila, bolovi nesnosni. Mažem je nekom kremom, farmakološka banda prodala neku laž. Koliko god navlaka robe na sebi imala, ona to nekako povuče, okrenuvši mi leđa, skrvči se, glavom skoro takne koljena, ali ja ne smijem ništa vidjeti. Sa tom silnom robom na sebi, teško je to podignuti da bi leđa ostala gola.

I da se ništa ne vidi. Jer, to je njoj bitno.

Pukne mi film :

– Pazi da se nešto ne bi vidilo. Jer ja nisam vidija golu ženu !

– Ti si samo gole žene i vidija. Mene nisi nikad. Mene golu nikad nijedno dite vidilo nije, i neće !

– Ja svog sina tako nisam odgajao. Sve je to normalno, bogati. I nećeš se više kupat sama. Past ćeš, skliznit se i ja ću ostat bez penzije.

– Neka padnem. Kad ne budem mogla, ima ko će me kupat. Naći će se. Platit ću.

– Platit ćeš ženu da te kupa samo da te ja ne bi gleda golu ?

– Kako da ti to pojasnim ? Ti si naprosto blesav, strašno sam zabrinuta za tebe. Masiraj ili ne masiraj.

– Mogu li ja nać tu ženu da te kupa, kad bude do toga došlo ?

– Ne moš ! Jerbo bi ti nju tija golu vidit ! Ne znam kad si se maka, kad si dite bija nekako si se parija normalan. Sve si zavara.

Strah me da joj ne puknu kosti. Krhka je, mršava.

Istrljam još dva kruga od vrata na dole, opalim dva zavoja po ramenima i uradim ružu negdje na centru, u sredini kičme.

– Šta to radiš ?

– Rukom sam ti nešto nacrtao ovdje, na leđa, super se vidi, jer je debel sloj kreme ispod. Pogodi šta ?

– Šta ?

– Ružu.

– Ružu ? Nije to ruža, nikad nisi zna crtat.

A poslije ne znam kako da tu kremu maknem sa dlanova. Obrišem nekad o gaće,da ona ne vidi, jebemese, i tako ona pere. Sa kuhinjskom krpom ne smijem, jučer me zamalo gađala pepeljarom.

Nekad operem ruke, a nekad uradim ništa, držim ih tako blesavo, bezveze,u zraku, čekam da se osuše i ne znam koja je to krema, a nije ni bitno,i trudim se da sjedim uspravno jer kad moja leđa stradaju, ja ću se trljat o zid.

Ali, i zidove moraš zaslužiti…