Juče sam prvi put bio na Balaševićevom grobu
Videh par likova iz njegovih pesama
Koji su napokon našli način da dođu do njega
Sada im je na izvolte
Svima, pa i njima
.
Svakome ko prođe i dođe
.
Kao javno mesto
Za koje ne treba ulaznica
.
Balaševićev grob
Kao da je postao ispovedaonica onih
Koji su ga slušali čitavog života, a nisu mogli da mu priđu
Sada je tu, široko raširenih ruku i čeka
Čitaju mu ljudi pesme
Poveravaju mu se
Žale
Neki ga i čuju
.
Za koju deceniju proglasiće to svetim mestom
I govoriće da osećaju posebnu energiju
.
Posmatram ljude sa strane
.
Svakoga je dovela neka njegova pesma
.
Da mu društvo prave sada
Kada nisu mogli za života
.
I nikada neće biti usamljen
Bar njegov grob
–
Sada mnogo lakše dolaze do njega
Niti više može da bira
Svako se tu oseća dobrodošlim
Da li je on to želeo, da li to iko želi
.
Ne znam
.
Zato je postati prah odgovor
Na mnoga pitanja
Nastavljaš da živiš
Tamo gde i jedino živiš
U srcima i sećanjima ljudi
.
Gde jedino treba
.
Bez da se svima na izvolte
Ili bar ono što je od tebe ostalo
.
Balaševiću su sada svi tu, i živi, i mrtvi
Od Vase Ladačkog, do Mirke, od Bože puba, do Steve Čenejca…
Svi su tu
Samo njega nema
Tamo gde ga svi traže
Nije tamo
.
Bio sam juče, prvi, i poslednji put
Svuda je
U svima nama
Samo ne i tamo
<img class="x16dsc37" role="presentation" src="data:;base64, ” width=”18″ height=”18″ />
<img class="x16dsc37" role="presentation" src="data:;base64, ” width=”18″ height=”18″ />
<img class="x16dsc37" role="presentation" src="data:;base64, ” width=”18″ height=”18″ />
Sve reakcije:
Elida Kraljić Markovska i 127 drugih
radio gornji grad 
