rem faza
.
ispred starog bioskopa gde sam jednom rekla
ja sve mogu
jednom tromom hodu od milijardu godina
čekao si prostor u kojem ćeš da me zagrliš
tamo neka prijateljica u ljubičastom časnom kompletu
kojoj sam rekla laku noć odavno
s torbicom pod pazuhom čiji metalni delovi sijaju žuto
gleda nas
i tako
zagrljeni dugo dugo dugo
i tako osećam tvoje velike ruke i nežnost orla
i tako
osećam tvoj deo izmedju lopatica plave majice
kako je toliko prav
da mi nije jasno kako u tom trenutku
mogu da razmišljam o tome
a ne o dušama koje se svejednako ljube ćuteći
verovatno zato što je to bila samo poseta mom snenom biću
koje moje biće budnim okom posmatra
i tako imam napad ljubavi
znači to je to što je ostalo da učinim
i prolete mi kroz misli
na ovom sam mestu jednom izgubila nekog
zbog svoje snage i strasti i želje koju krila nisam
vreme je možda laž
ali taj kolač od kruga
govori o zrelosti da otćutimo ono što čeznemo
jer razgolititi sebe pred bilo kim
mladost je naših malih koraka
a u glavi mi odzvanja rečenica
koliko treba da ne sagoriš
od želje ne sagoriš ćutanjem
zato
grlim smerno poslušno devojački nevino
oslobodjena a krhka i možda pametna
grlim i patnje i vreme i sve sile koje mi onda
nisu dale ovo što sada grlim
da dogrlim
u snu
bar
radio gornji grad 
