Probudim se i u žarke boje ronim:

Gujavice, mravi, bube, i leptiri!

Ko srebrno zvono jutrenje odzvonim:

Dok svaka mi boja svoj spektar raširi!

.

I vrtim se tako u sunčanoj prizmi:

Ugibam se sivom, kišnoj jednočinki.

Što su naše strasti, naši kolorizmi?

Dan bez boja: skromni habit uršulinki.

.

Ne tražim od svijeta pečat ni agendu,

Slavu što ostavlja dušu okrnjenu.

Ne ubirem skorup, ušur, dividendu:

Ja ću iz te zamke skliznuti u trenu.

.

Spremit ću u muzej mrlju na kravati.

Želudac k’o kamen, tmurne misli moje.

Nagnuta nad zdjelu , ništa neću znati,

Dok velikom žlicom jedem boje, boje!

.