Na moru nema vesti, samo beskraj

Kada god sam negde na otvorenom moru,
vidim ono čega nema na vestima.
To je beskraj mogućnosti.
Na vestima je uglavnom
beskraj tuđih strahova.
More ne pita za koga glasaš.
Ne zanima ga kojoj naciji pripadaš.
Nije mu važno da li se krstiš, klanjaš,
ili ne radiš ni jedno ni drugo.
Ne pita koliko imaš novca.
Pratilaca.
Godina.
Ni kako se prezivaš.
Ni šta si završio.
Ni koliko vredi tvoja majica,
telefon, ili automobil.
More zagrli svakoga isto.
I dete.
I starca.
Sunce ne pravi razliku.
Vetar ne bira strane.
Talasi nikoga ne mrze.
Galebovi ne poznaju granice.
Horizont ne deli ljude.
Na vestima je sve hitno.
Na moru ništa ne kasni.
Tamo niko ne pokušava
da ti proda bes, paniku, neprijatelja.
Tamo nema propagande.
Nema hajke, algoritma, klikbejta, rejtinga.
Nema potrebe da se svakoga dana
izmisli nova drama.
Na moru nema potrebe
da budeš uvek u pravu.
Samo prostor da budeš živ,
Da dišeš, ćutiš, gledaš…
Dok slušaš talase,
shvatiš koliko si dugo slušao buku.
Dok ti vetar dodiruje lice,
shvatiš koliko si zaboravio da dišeš.
Dok ti so ostaje na usnama,
shvatiš koliko je malo potrebno
da se čovek ponovo oseti svojim.
Mnogima je teško da dugo ostanu na moru,
Zbog susreta sa sobom.
Nema buke da prekrije ono što nosiš u sebi.
Nema gomile da misli umesto tebe.
Nema aplauza koji će te ubediti
da si postao neko.
Tamo ostaješ, sam.
Na moru shvatiš da sloboda
nije kada možeš da odeš
gde želiš,
Nego kada više ne moraš
da bežiš od sebe.
Shvatiš da mir nije odsustvo dešavanja,
Nego odsustvo unutrašnje buke.
Najveći zatvori nemaju zidove,
Nego navike, strahove, tuđa očekivanja.
Nijedan talas ne pokušava
da bude drugi talas.
Samo čovek toliko često
odustane od sebe
da bi ličio na druge.
More te uči da je život veći
od onoga što nam se priča.
Veći od svakog ekrana, od svake rasprave, podele, etikete.
Zato takve stvari nikada nisu udarna vest.
One su uvek u tišini.
U vetru, u suncu, u talasu, u beskraju.
Negde daleko od buke.
Tamo gde čovek konačno može
da čuje sebe,
i da shvati da život nije nešto
što treba osvojiti,
nego nešto što treba
do kraja doživeti.
Ne menja nas more.
Samo ukloni sve suvišno,
ono što čovek nije, sjedinjen sa beskrajem,
kome i sam pripada, a da toga nije ni svestan.