nemam više nimalo živaca za ljude koji sve razumeju isključivo kroz koncepte i nemaju osećaj ni za šta, pa ni za sebe
nemam snage ni motivacije da se sa njima jurim po njihovim lavirintima i da rasplićem njihova klupka
moja razumevanja sveta su proste duži
moji odnosi su direktni
moje srce je sirovo
nisam prerađevina
kuvana teleća noga
produkt civilizacije i kulture
poslušna umetnica koja sledi zakonitosti vremena
nikoga ne sledim
istina me goni
ponekad samo bezumno hodam
po užarenim osećanjima
trčim dok stopala ne prestanu da peku
ne znam gde sam krenula
ali na svakom koraku bistro i jasno vidim svoju istinu
i prihvatam je
čak i kad povređuje,
čak i kad ubija.
živim u svetu svilenih buba,
učaurenih lutki
u morbidnom svetu vegetirajućih duša
u pomodnom svetu licemernih dela
snishodljivih knjiga, lažne brige, isforsirane empatije,
turbo umišljenosti i šatro autentičnosti,
na odseku delikatesa
svuda oko mene, kao mortadele,
vise suhomesnata srca.
preparirane ptice plastičnih očiju,
divljač samlevena u kobasice.
da bar ima neki mesar
sa krvavom keceljom preko stomaka,
pa da prislonim obraz uz svežu krv.
ali nema, 
sve je mrtvo, konzervirano,
spakovano u fioke.
nema utehe za nas žive
u prokleto mrtvom svetu.