Dugo mi se, svojim “jes’ to znao?” , nije javljao moj drugar preokookeanac, “penzoš vulgaris, neću da zahrđam”. Pod potonjim o sebi vjerovatno podrazumijeva svakodnevni ulazak u okean zejtina Mreže u kojoj je, eto, mentalno podmazivanje zagarantovano.

I…tako, meni mentalno zahrđanom, juče (petak, 30. 10), dok je cijela Italija, nakon impozantnih protesta (“Dole naoružanje!”) u najvećim gradovima, bila u fazi finalizacije priprema za veče Helovna – evo za zabavu link: https://short-url.cc/1Bcg4. I to baš u trenutku kad me supruga upitala imamo li karamela za naveče, kad na vrata pokucaju maskirana djeca: Dolcetto scherzetto!

Jeste, ima prekookeanac već podugo sluha da me trgne iz mojih friulskih antidigitalnih drijemeža.

U onom linku: izjava Marte Kos, Komesarke koja se u Miločeru (ne)zvanično deklarisala Čobanicom?

Nisam znao ni za meni neki-tamo- skup u Miločeru (bješe li 22. ili 23 oktobra, ostavljam radoznalima da to datumski utvrde), koji tamo baš i nije kojekakav. Skup na kojem je osim predstavnika Zapadnobalkanaca bio i Merc, u tom crnogorskom gradu jedno od sobranija na kojim se dijele packe i packice zapadnobalkanskim ovcama.

Ovcama?

Da izbjegnem nesporazum: samo sam citirao izjavu Marte Kos, prema kojoj se ona, kao Komesarka, parafraziram, osjeća čobanicom koja mora da čuva stado. Stado? Dvoumio sam se između krava, volova, ovaca i lama (koje sam odbacio iz zemljopisnih razloga), ali mi nekako ovca dođe prirodnije. Zar ne pruža širi spektar prenesenih značenja, takođe podsjećanja na određene poslovice? Zalutala ovca, crna ovca, ovco jedna!, tvrdoglav kao ovan, jedna ovca u rijeku pa za njom sve (da se utope), pametan si kao ovca i taklo dalje, i tako bliže (i Miločeru i Čobanici).

Nije mi bilo do istraživanja, zato ne znam koliko je bilo reakcija na izjavu Marte Kos, tamo. Kao literatu, više me je zanimao doživljaj mog drugara. “Kad čujem takve arogantne izjave, kažem sebi: Uprkos svemu, pa i decenijama neživljenja tamo, ne zaboravi odakle stižeš!” Zanimljivo mi je i pitanje da li je Kos pročitala barem Imaginarni Balkan Marije Todorove, Izmišljanje Ruritanije Vesne Golsvorti, možda i Bendinu Izdaju klerika (u kojoj nije izbjegao pogled na mission civilisatrice). Ili barem ponešto iz već bogate biblioteke djela u kojim je opserviran (i kritikovan) kolonijalni diskurs? Marta Kos nije baš neki tako lijevi kaplar ili desetar briselske birokratske armije, koji bi se mogao izgovoriti da nema ni vremena za čitanje. Uostalom, odgovor zna ona sama.

Nešto me doslovno povuče ka pitanju ko je Čobanica. Nešto? Nisam siguran bješe li to patriotski osjećaj prema rodnoj, ne-EU zemlji u kojoj sam pasao travu sa ostalim ovcama ili najobičnija puka radoznalost.

I…tako. U naviganju mrežom pojavljivale su se ponajviše informacije o knjizi Igora Omerze Komisarka. Marta Kos kot zanesljiva sodelavka komunistične tajne policije (Aruma, Ljubljana 2026). Knjiga je već objavljena na engleskom i hrvatskom jeziku. O Omerzi (1950), slovenačkom publicisti, ekonomisti i bivšem političaru lako ćete se informisati u mreži. Takođe o knjizi u kojoj je Martu Kos predstavio kao pouzdanu saradnicu Udbe u predvečerju raspada Jugoslavije. Dosad neupućenima dajem na uvid link (https://l1nk.dev/dvq7hyk) u kojem Omerza detaljno predstavlja sadržaj svoje knjige.

Igor Omerza je optužio Martu Kos, evropsku komesarku za proširenje EU, zbog saradnje sa Udbom i izjava njenih neistina na tu temu tokom saslušanja u Evropskom parlamentu 2024. Autor knjige je objavio arhivske dokumente u kojim Marta Kos figurira pod kodnim imenima Tara i Blanka. Knjigom Komesarka je optužio Martu Kos (Slovenj Gradec, 1965), bivšu jugoslavensku i slovenačku šampionku u plivanju i bivšu ambasadorku Repblike Slovenije u Berlinu i Bernu, da nije priznala optužbe, po njemu objektivne, da je bila saradnica Udbe. Prema Omerzi, arhivski dokumenti pokazuju kako je Udba pripremala Kos za posao na radiju Deutsche Welle i kako da se ponaša u Zapadnoj Nemačkoj. Autor Komesarke tvrdi da je ona kao saradnica Udbe pratila rad Alojza Lamprehta, vođe slovenačke sekcije Deutsche Welle, kojeg je služba imala na oku pod kodnim imenom Struna.

Ima o tome koliko hoćete u Mreži bez obzira da li ste ili niste (kao u mom slučaju) pročitali Komesarku, koja obavlja svoju evropsku dužnost dovođenja zapadnobalkanskih ovaca na civilizovane evropske pašnjake, na kojim, logičan je zaključak, pasu civilizovane ovce. Dakle, uredno ostrižene, uredno pomužene.

Neki antidemenca đavolić upravo me podsjetio na komentar sarajevskog novinara Senada Hadžifejzovića povodom ETIAS viza za neevropsku “stoku” (Face Tv, 12. 09. 2026; https://acesse.one/2edeu2b): „Mi, zapadni Balkan, nepoželjni smo u Evropi. Mi smo okuženi, okruženi. Mi smo zazidani. Mi smo izvan bedema Evrope. Mi, kao da smo zaraženi, inficirani. Od svih mjera na granicama Evrope, preostala je još samo jedna – da nas – na ulasku u Evropu – prskaju sredstvima za dezinfekciju, zve­kaju nam antibalkanske vakcine i kao opomenu pred ulazak – da nas šamaraju, svuku do gola, skinu sve sa nas. Na ostala poniženja, mi okuženi, smo već navikli: Izađi iz auta, jedno po jedno, stani kao idiot i gledaj u kameru idiota, daj otisak, DNK, svaki podatak, u redu – stoko. Naši, balkanski vozači se na granicama tretiraju gore od imigranata – čak i oni brže uđu u Evropu od vozača. I na sve to – još nešto novo. ETIAS. Ne možeš ući u Evropu ako se ne najaviš, prijaviš i platiš, naravno. Šta je ETIAS nego viza… a kao u bezviznom smo režimu. Tako, sada nastaje, bezvezni bezvizni režim ili ETIAS – bezveze viza bezviznog režima. Logor. To smo u Evropi. Tor. Stoka. Ovo je, ništa drugo, doli – žigosanje. Upržit će nam žig i na čelo.“

Je li isti ili neki đavolić mi govori da napišem kako naša Marta od Ovaca i nije tako loše zborila. Eto, ni riječ jednu nije izustila o dezinfekciji ovaca, bože sačuvaj – ni o vakcinama. O potonjim je, zna to cijeli svijet, vještija njena Šefica, a da nas Zapadnobalkance i tamo i kojekuda utješim: slagala je i Kaja o svojoj porodici i stradanju svog deke i svoje bakice u Sibiru, gdje se, jadni jadnici, 1945. nađoše pravi zdravi.

A neki treći ili ko zna koji, đavolić ko bi drugi, šapuće mi da se sjetim pokojnog Majkla Bonđorna, oca italijanskih zabavnih programa, koji je, uvijek na pravom mjestu i u pravo vrijeme, ubacivao svoje allegria.

Allegria, radujmo se zbog… Pa ne moram baš sve reći u još jednom danu evropske komedije u kojoj možda samo Radost igra ulogu poštenog lika.

Glavne točke optužbi: Navodna suradnja s Udbom: Omerza je u svojoj knjizi Komesarka“ (koju je predstavio u Europskom parlamentu) objavio dokumente iz arhiva u kojima se tvrdi da je Marta Kos bila suradnica tajne službe pod kodnim imenima „Tara“ i „Blanka“. Optužba za laž: Ističe se da je Marta Kos tijekom potvrđivanja za europsku povjerenicu zanijekala bilo kakvu suradnju s komunističkom tajnom policijom. Politički kontekst: Optužbe su dodatno aktualizirale slovenske političke stranke (poput SDS-a i eurozastupnice Romane Tomc), dok su kabinet Marte Kos i Europska komisija odbacili optužbe, navodeći da je prošla sve sigurnosne provjere te da se radi o politički motiviranom pritisku. Marta Kos je ranije u potpunosti opovrgnula sve navode o suradnji s Udbom.