(Sans Lamartine)

.

Utjehe nema u krajoliku. Vrelina titra.

Raspelo teret sipke modrine uvis diže.

Među tanane vrbe zakvačila se citra,

I od njezina zvuka duša nirvani je bliže.

No, tu je prošao metak. Suncokret slomljen.

Najljepše stablo nad vodom nagnuto bočno.

Jastrebov kljun s visine na moje srce okomljen.

Jezero mir ne pruža. Dvaput ste ciljali točno.

.