AURORA BOREALIS
...... 
uzimao si krpu i s mene brisao prašinu
a polarna svetlost još uvek nije našim jezikom govorila
lomio si ledenice s krovova i hladio mi tvoj znoj sa tela
a severnjaci su sedeli pokriveni kariranim ćebićima
gledali tv i buljili u kamin grickajući semenke
hranio si me presovanim cvećem iz knjiga koje smo kod kuće ostavili
a jezici su nam oticali pod teretom slova duplo praznih
i za naše emocije ispraznih smislova
vozio si me na točku bajsa kao lovac trofej dok sam plakala
nenaviknuta na to da tamo gore nema ni noć ni dan već je sve nešto između
uvaljao si me u travu i sve sam u zeleno smislila
lakše sam tako zamišljala šumarak za izbeglice
a raznosač novina bi mi svakoga jutra ponešto izjodlavao
širokog švalerkskog osmeha i velikih musavih pega
glačao si moje misli kao dletom majstor drvo
i premazivao sosom od meda sa juga slučajno zalutalim u naš kofer
lagao si da me voliš
voleo si da me lažeš
volela sam da budem lagana
i lagana kao povetarac koji sam za svaki slučaj odavde ponela pod jezikom
kao povratnu kartu
ipak smo mi dušo malo bili poludeli
od sebe poludeli