NA BARIKADE!
Za S. Š. u povodu odlaska

Na barikade, na barikade! Mnogo ostade posla.
Pogledaj samo kako je strašno, kad se riječ zaparloži, a strune violine postanu ovčja crijeva. A njima to svejedno, molim te, zamisli. Nećemo asistirati, dok rade taj kolut natrag! Jedinica iz fiskulture!
Profesore, posudite mi nalivpero! Ja imam tintu crvenu!
Jest ćemo mačju hranu i nositi karanfil crven u zapučku.

Mi potkupljivi nismo, štoviše, niti na prodaju!
Mi nismo julski muškat, već smo voće koštunjičavo, na kome zubi se lome. Znate to, već ste nas kušati! Ah, kiselih li grimasa!

Koji smo? Oni drugi! Čiji smo? Samo svoji, samovojska i stovojska!
Nećemo stupati u stroju, mi znamo kako slatko na
mezarju miriše bejturan. Mi ćemo knjige pisati, knjige pisati.
Povaljano je žito, spržena trava od pripeke, prostor je zrakoprazan.
Lucija veli : "Sužava nam se svijet". Mašemo ti na odlasku.

Druže naš zgodni, što si se tako brzo izmaknuo iz stroja?
Daleko je još zima kada mačak na banku drijema, a ljudi knjige čitaju, samo neki, dakako, kao u prošla doba, neimenovana.

Idi sretno! I ne brini o nama. Oblak je hlače svukao; gola istina.
Na barikade, na barikade ide se! Vjeruj: nemamo treće opcije!

Flora Green Ilustracija: Goya: Protiv zajedničkog doba/