Ana Nikvul: Kako poznato ponavljanjem dobija puniji smisao
“Pun mi je kufer foliranata, iskoristanata, prevaranata, glumaca, polupesnika, poluljudi, polupoljubaca, polujebača, poluduša, nedeljnih ručkova s lažnim očima, osmesima, novim…
Posts Tagged 'ana nikvul'
Ana Nikvul: SVE NA VREME STIŽE
SVE NA VREME STIŽE DALEKO JE BLIŽE . o luda ja skromna i u sebi mala čekajući život i svetlost…
Ana Nikvul: Ništa se ne dešava sa čovekom koji ne sme da se zagleda u sebe
‚‚ U svim civilizacijama često su ubijani oni koji vide svet unapred. Ljudski um se, zapravo, užasava promena. Lakše mu…
Ana Nikvul: Ono kad se otključa nešto
ono kad se otključa nešto . živim kao list poprskan staklastim perjem moja je boljka istina i ljubav išla sam…
Ana Nikvul: Priča o ponavljanju
priča o ponavljanju . čovek sa dozom opuštene drčnosti stigao je prvim jutarnjim vozom sa koferom na točkiće i zamućenim…
Ana Nikvul: SAMO VAS GLEDAM
SAMO VAS GLEDAM . ja sam rob i gospodar devica i udovica zarobljen san u grizu pod pupkom ja sam…
Ana Nikvul: PUT
“Ako se ne oslobodimo svojih iluzija, onda spavamo u moru sopstvenih nemogućnosti da u sopstvo svoje pogledamo”, kaže Manitu. On…
Ana Nikvul: iz istine krunim motiv
iz istine krunim motiv . ja ljubim svoju ruku dok nepogrešivo tačno patim i to radim tako zdušno kao da…
Ana Nikvul: Nesporazuma u vremenu koje za njih nije sazrelo
Jutro. Zubato kao sto kilograma srebra na leđima iskušenika. Na tren pomislim da sam danas, možda, mrtva. Opet. Sve je…
Ana Nikvul: PISMO
PISMO (čitajući B. Brehta) . potamnelo rastočeno popodne po uglovima ulica zgušnjavalo se veče i kao u kakvom loše odigranom…
Ana Nikvul: ČESLAVU
ČESLAVU . juče smo se sreli rešio bogo da nas časti i nekako se mukama povezali jutros mi sve izgleda…
Ana Nikvul: Praznici
Praznici. Ostaneš sam. Ne uključuješ televizor. Ni muziku. Ništa. Tišina. “Bojiš se tišine?”, pita. Ćutim. Ne odgovaram mu na poruke….
Trebate biti prijavljeni kako bi objavili komentar.