Piše: Blažo Davidović, fotografija: Mio Vesović

Divan dan u zemlji igračaka, mnoštvo nahrupilo u Jojo, grad je bio specijalno okićen u iščekivanju Dana Laštika. U pet popodne, Obergruppenführer se zabrinuto nasloni na 700 godina staro stablo magnolije i baci cheeseburger pred kućicu od tikovine u kojoj je vučica ljubomorno čuvala svojih sedam malih vučića. Netko je u daljini neprestano puštao “Piensa en mi ” i ovaj sačeka da vučić promoli glavicu iz kućice pa ga nacilja nogom, štene zajauče i sakrije se među ostale vučiće. Čovjek koji je izumio shopping kolica nešto došapne Zogi,a ona se naceri dok je promatrala vježbe graničara.

Obergruppenführer se dogega do njih, a Zoga i čovjek koji je izumio shopping kolica se smrtno uozbilje.
– Daljine mame, nepoznate su, ljudi vole daljine, tamo su im prijatelji, ljubavnice, tamo su im izmišljeni blizanci iz djetinjstva, daljine su strašni mamac, najjači magnet, to znači da ljudima sve stvari moramo učiniti dalekima. Blizine, one su opasne, sve što je blisko nosi nam zlo.

Zoga popravi haljinu na cvijetiće, a Shopping Kolica namjesti šešir.
– S dužnim poštovanjem, Obergruppenführer, neke žene namjeravaju postati vođice, odmah nakon Dana Laštika – kaže Kolica.
– To nema veze sa mnom – Zoga nervozno krši ruke i bojažljivo pogleda u Obergruppenführera koji rukama prekrije uši i zaurla :
– Tko to stalno pušta ” Piensa en mi ” ?
– Ludi Frizbi – odgovori Kolica i počeše se po jajima.
– Šta fali Moj očka ima konjčka dva ili Dalmacija u mom oku ? Šta to znači piensa en mi ? Nema druge pjesme, jel ?
– To je ljubavno….- pojašnjava Zoga i krene pjevušiti.Piensa en mi cuando sufras, Cuando llores, tambiйn piensa en mi, Cuando quieras quitarme la vida ,No la quiero, para nada, Para nada me sirve sin ti….
– Frizbi je munjen. – promrsi Obergruppenführer – Premda, bio je u pravu kad je rekao da nema veze što neko nema posao, tome uvijek možemo reći da sad postoji jedinstveno tržište rada i da, na primjer, u Klagenfurtu traže upravo taj profil, mislim, to zanimanje.
– Ali, ako je taj tip iz Siska i nema para niti dopeljati se do Zagreba, kako da mu spomenemo Klagenfurt ? – Kolica se zapita.
– Imaju li svi mobitel ? Tablete, laptop i kartice ? Dobro, dobro ! Taj tip iz Siska, znaš, ma….To je neki slab igrač, okej metafora, ali slaba, slabašna – govori Obergruppenführer dok sa cheeseburgerom opet mami vučića da promoli glavicu.

Kad se to nije dogodilo, nasloni se na magnoliju i pogleda u daljinu.
Dan Laštika samo što nije počeo.
I dalje je sviralo ” Piensa en mi ” i on se uputi ka graničarima.