išli smo u čajdžinicu

da me nauči kako se pije čaj

tvrdio je da je to čitava nauka

ili umetnost ej

da ne poveruješ šta mu sve nije padalo na pamet

a čaj se pije ovako

srkneš sasvim malo i odmah progutaš

to je kaže za oslobađanje od stresnog sna

pa onda srkneš dva puta kratko a prvi gutljaj ne gutaš već skupa

to je lek za sređivanje misli i kanalisanje u neraskidiv tok

jedan dugački srk s poluotvorenim usnama

je protiv boljki zaostalih od promašenih ljubavi

i izanđalih strasti

i na kraju otvoriš usta skroz

saspeš što više da preliva a ne sme da se izlije

je za otvaranje svih puteva i svih vrata koja si zacrtao

a pitah ga

ima li kakav srk za večitu ljubav

nezaboravnu i nepropadljivu i neuništivu

čuj lutko lijepa reče

ako svaki dan gledaš u mene netremice

i ako u meni vidiš kako si lijepa ko boginja

ne treba ti čaj

ovo je priča za one koji ne vjeruju

bijaše to lik

baš pravi

moj lik

p.s. onda bi otisnuo lađu i okrenuo se kad bi čuo moj cik.

šta se plašiš to je samo voda

ako ispadneš dalje od mene nećeš

morski sam ti ja od malijeh nogu

i kotrljam se lako i uz brdo

ovo je samo voda koja sve zna

i sama si to priznala u pesmi

a u pesmi ko prizna

upisao se u red pobednika

i šta sam mogla do da još jednom ciknem

i kažem

teraj majstore

pa gde se zaustavimo

ostrvo neće biti pusto

imaće nas