Koren ljubavi 

Drvene klupe i tri suncobrana. 
Tračak svetlosti od mraka beži. 
Crkveno zvono kožu ježi.
Od svih zala najveća odbrana.

Jutro još nije trepke podiglo i more spava. 
Na sve bi ovo klinci rekli: Strava. 
Hristos me po kosi do pasa mazi na uskoj ravnoj spasonosnoj stazi. 
Od rime jutros ne mogu da se odbranim.
Stihovima neumorno vrapče hranim. 
O, radosti, hvala što si mi meni mene dala!
Naravi moja, meka em plaha!
Ljudi umiru. 
Ljudi tek zgasnu. 
Treba li stoga ovu zaravan nežnoga s većim blagodarjem uživati?