reka nesalomna

kad bi samo znao da je dobrovoljna smrt u životu
najgora varijanta umiranja bez boga
onda bi znao i da je ne pomenuti srce i ljubav
u poeziji veliki pomak
ka onome ko ćuti i čeka da se nekako izvučeš iz svojih razarajućih misli produkta besa na sudbinu
koje zaglavljuju energiju stiha
uprvo onako kako zaglavljuješ sam sebe njihovom labavošću
kalmeljenjem nabrajanjem grubim poredjenjima slabim karikama
oh žao mi je što moram da te s oblaka svučem
i kažem
da konačno je sve već odavno
samo je život reka nesaloma
stoga
opet sam otputovala grlom na zapad
ne grči se ništa u meni
otvor sam za sve čari što um može da smisli
recituje jedna ulica naspram stadiona
odakle se ori nećija pobeda potisnute strasti
čovek miran može da voli sve
kad ga obuzme nemir
samo je tek vazduh za plitko disanje
tek da prezivi
na otvorenom srcu uvek uspeva operacija topline
svega
stoga vredi li umirati bez smrti
osim ako nisi lik iz dela koje stvaraš