Prelistavajući, za potrebe lepe književnosti, gomilu knjiga iz gradske biblioteke, koje su jedna za drugom povezane tvrdim crnim koricama, i bunareći po prašnjavoj hrpi lokalnih novina, došao sam do zaključka da postoje dunavske noći koje su kao stvorene za pobožno izgovaranje prokletih imena, i da je u takvim noćima uvek bolje da u Neđinoj ribarskoj kafani sa prijateljima ispijaš plavinačku smederevku, nego da se okupaš u vodi koja je spremna da ti oko skočnih zglobova neprimetno uplete omču tamne i guste rečne trave koja miriše na buđ.
Pišem o Šandoru, a jedva da sam ga poznavao. Pričali smo jednom, možda dvaput. Pecao je samo sa obale i nije plutao čamcem niz dunavske struje, nije bio čigra koju sam toliko želeo da vidim. Svako krije svoj strah ispod nogu. Nasukan na sprud, osećao je tektonski poremećaj u svom živom pesku, kao što oborene nemačke štuke godinama drhte zabodene u rečnom šoderu, duboko na dnu.
‒ Kad belgijski turisti love tigra u Angoli, zver ostane omeđena i nepomična između dve žice, između gole stvarnosti i želje da bude neko drugi – šaputao bi mi u poverenju.
‒ U početku je potrebna slika, prvi osećaj straha. Svaki put kad zatvoriš oči, počneš opet da neobjašnjivom brzinom sanjaš o nepreglednom prostoru koji te razdvaja od detinjstva. Čudiš se? Uzalud ti je, sine. Sve je bez presedana, dok ti se ne desi prvi put. Posle se hraniš iskustvom i pričaš okolo da si čovek situacije. Zato, nemoj da te čudi kad na kraju kenjaš ravnodušnost. Evo, ovaj ovde Sveta, taj što samo klima glavom i mudro kao smuđ ćuti, on dobro zna da je dovoljan jedan kontakt, koža uz kožu, jedan pogled, dodir što liči na milovanje, da bi se ponovo kupila tvoja ljudskost.
Gledam ispod oka u Šandora i sasvim sigurno znam da je bolje da sam držao jezik za zubima, jer čim sam zinuo izletele su reči koje su u vazduhu poprimile jedan drugi oblik (kao da nisu moje) pa su čak i njemu izgledale čudne i apsurdne da su ga naterale da mi postavi pitanja, i ne čekajući odgovore izgovori opravdanje za ta pitanja, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da se prepustim toj ostrvskoj igri.”
Priredila Cvetana Radivojević