Bilo bi dobro da ovo ništa

koje nas uznemirava postane

pustinja, luda, teška, naprasita,

gde svaka neizvesnost

ostaje skrivena iza umora.

Bilo bi to kao da pod vodom

padaš u san, i ne čuješ ni slova

ni brojeve dok silaze stepeništem

tražeći čvrsto tlo, čist račun,

ćutljivu budućnost.