Gda bi bez strepnje stala vu vrtu,
Gdi navek najdem svoju cielost;.
Postelju v gredici vidla prestrtu,
V kojoj mi biljčice senjaju zrelost.

Od buke, brenčanja i prostote,
Gda bi mi dali odvleči glavu,
Da me rasfriška srk liepote,
Da vu zrak prhnem, legnem v travu.

Krčme i bolnice, ludnice, škole:
Mravinjak v kojem duša se zgubi.
Tu škudoljupci živeti vole,
Oholi,kruti, pohlepni, grubi.

Ja morem živeti od droptinja,
Na kaši, žgancima, trdomu siru.
Bežim vun z dima i pavočinja:
Gda bi me pustili časkom na miru…

(15. 3. 2014.)