rana

/posveta zaboravljenima/

kad smo ranili
sunce je izlazilo s nama
iz domova
i odlazilo svojim

putem smijali smo se raneći…
smijući se
uranjali u žamore
s nama smijalo se more

koje nas je pratilo
rano
a mi – konvoji preuranjeno
glasni

jednostavno se moralo dogoditi
jednostavno smo utihnuli
zorom
jednog dana

i kao da nas nikada
nije bilo – kao da ranili
nismo
ostala je rana.