ibarska priča

ruj namakao rukavice očinjega vida
sveži miris piljevine
resko osvaja dan

na prestolu cepanice
bubice meze jesen

iz belih tačaka brda
medno se sliva dan u varnici medenica

rakija i znoj
i pijana tišina toči bistro oko
u još zeleni levak

čista vetrena posteljina na prozoru
sunča spranu belinu

s maglom u grudima
reka mrmori zlato podneva

a vekovima se šepuri carski kameni most
saučesnik mrmora života i smrti
i nanovo gosti sliku rumenih brda

ovde neprestance bog toči lekove
i šake treba sastaviti
da ne iscure kroz prste

međ redova mene ima samo tebe
oko moje
šućmur moje

u tome sam
tu sam

samo me radost može