Nemamo drugo vreme do ovo

koje nas obmanjuje kao dopola puna čaša

da pijemo moramo do kraja jer ponovo

naša napuniti se neće. – Iznad našeg raja

za nas izabrane već mač su okačili

iza izgubljenih sinova naraštaj prognani osta

sad već smo stari, a da ni mladi nismo bili

i život nam tek jedno ne-umreti-još posta.

Kao dete kad ništa ne sluti

pali smo u ovaj vek opustošen posle oluje.

Nekad smo se nadali. Sad u nama sve u čudu ćuti.

A pomoći nema za onog ko se ne čuje.

O poljima i šumama u potaji su nam snovi

i o bačenoj nam mrvi sreće…

Nijedno sutra danas vratiti nam neće

i samo dani dati su nam ovi.

.

Priredio Đoko Erić