POLJUBAC, OLUJA (pesnički rukopis)

Vratili ste se dvadeset
godina unazad.
Ti u svoje, ona u
tvoje detinjstvo.
Hteo si da joj
pokažeš kućicu,
kućicu, a kakvu
drugo nego u cveću.
Hteo si s njom,
devojkom s kojom
gaziš preko veka,
da potrčiš za
kerićima (odavno
u raju).

Hteo si da zajedno
padnete iza šimšira
i da joj daš poljubac,
ne ovaj od danas,
već onaj što nosiš u
sebi kao dete.

To što je bilo tvoj
dom
pred zrelim očima je
čerpićara i
za seoske ambulante
kojoj se ne
može prići od medicinskog
otpada.

Namrštio si se. Nije to to!,
branio si se.
Nekada je to
izgledalo drugačije.
Sunce u zaveri
nije htelo da zađe,
mrak da te sakloni
sramote.
Volanio si u rikverc,
i desni branik olupao
o zid ambulante.

Zavladao je tajac, a
onda su se pogledi prelomili u
stidu.
Kao kad se u sred
oluje,
kad sveća zgasne,
u mraku sudare ruke
ukućana
tražeći zaturenu
šibicu.